Психология терминларининг изоҳли луғати
РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ПСИХОЛОГИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ
Турғунов, Қ. (1975). РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ПСИХОЛОГИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ. Tashkent: Ўқитувчи» нашриёти.
Русско-узбекский толковый словарь психологических терминов. Объяснения делают его полезным не только для перевода, но и для образовательных и социальных текстов.
Алифбо кўрсаткичи
(лат. absolutus — мустақил, шартсиз, қатъий) — сезгининг мутлақ чегараси; билинар-билинма…
АБСОЛЮТНЫЙ СЛУХ— мутлақ эшитиш; товушлардаги энг нозик ўзгаришларни сезиш, тасаввур қилиш ва эсда қолдир…
АБСТРАГИРОВАНИЕ— абстракциялаш (мавҳумлаштириш); нарса ва ҳодисаларнинг айрим белгиси, сифати ёки хусуси…
АБСТРАКТНО-ЛОГИЧЕСКОЕ МЫШЛЕНИЕ— абстракт-логик тафаккур (мавҳум-мантиқий тафаккур); нарса ва ҳодисаларнинг белгисини, с…
АБСТРАКТНОЕ МЫШЛЕНИЕ— абстракт тафаккур; умумий ва мавҳум тушунчалар ёрдамида пайдо бўладиган тафаккур тури; …
АБСТРАКТНОЕ ПОНЯТИЕ— абстракт тушунча (мавҳум тушунча); воқеликдаги нарса ва ҳодисаларнинг ўзини эмас, балки…
АБСТРАКЦИЯ(лат. abstractio — узоқлаштириш, мавҳумлаштириш) — абстракция (мавҳумот); нарса ва ҳодиса…
АБУЛИЯ(юнон. abulia — қатъиятсизлик, журъатсизлик) — абулия (иродасизлик); муайян психопотологи…
АДАПТАЦИЯ(лат. adaptatio — тўғриланмоқ, мосланмоқ, созланмоқ) — адаптация, сезги органлари (анализ…
АДЕКВАТНЫЙ РАЗДРАЖИТЕЛЬ— адекват қўзғовчи, ҳар бир сезги органининг ўзи учун хос бўлган, алоҳида қўзғовчи. Мас.,…
АДЕКВАТНОЕ ОТРАЖЕНИЕ(лат. adaequatus — тенглаштирилган) — адекват акс эттириш, объектив воқеликдаги нарса ва …
АДИНАМИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, dinamis — куч) адинамия; организмнинг турли касалликларга чали…
АФАЗИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, phasia — нутқ) — афазия, бош мия қобиғининг айрим қисмларининг…
АФФЕКТ(лат. affectus — руҳий ҳаяжон, эҳтирос) — аффект; тез ва кучли пайдо бўлиб, шиддат билан …
АФФЕКТАЦИЯ(лат. affectatio — қўзғалувчанлик) — аффектация; хулқдаги ғайри табиий, сунъий серҳаракат…
АФФЕРЕНТАЦИЯ(лат. afferens — олиб келувчи) — афферентация; рефлекс процессида рецепторларда ҳосил бўл…
АФФЕРЕНТНЫЕ НЕРВЫ— афферент нервлар; рефлекс процессида рецепторларда ҳосил бўлган қўзғолишни тегишли марк…
АФФЕРЕНТНЫЙ ПУТЬ— афферент йўл; рефлекс ёйи ёки ҳалқасининг қўзғолишни рецепторлардан тегишли нерв марказ…
АФОНИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, phonia — овоз, товуш) — афония; томоқ оғриғи ва нерв системаси…
АГГЛЮТИНАЦИЯ(лат. agglutinare — ёпиштирмоқ, елимламоқ) — агглютинация; хотира тасаввурларини бир-бири…
АГНОСТИЦИЗМ(юнон. а — инкор юкламаси, gnösis — билим, билиш) — агностицизм; объектив оламни, ҳақиқат…
АГНОЗИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, gnösis — билим, билиш) — агнозия, бош мия ва ярим шарлари қоби…
АГОНИЯ(юнон. agönia — кураш) — агония; организмнинг ўлими олдидан ёки ҳаёт билан ўлим ўртасида …
АГРАФИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, grahö — ёзаман) — аграфия; ёзувда бўғин ва ҳарфларни алмаштири…
АГРАММАТИЗМ(юнон. а — инкор юкламаси, gramatiké — савод) — аграмматизм; тилнинг грамматик қурилишида…
АКАЛЬКУЛИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, calculatio — ҳисоб, ҳисоблаш) — акалькулия; бош мия ярим шарла…
АККОМОДАЦИЯ(лат. accommodatio — мослашув, келишув) — аккомодация; кўз гавҳари шаклининг ўзгариши
АКСЕЛЕРАЦИЯ(лат. accelerare — тезлаштирмоқ) — акселерация; турли илмий асосланган воситалардан фойда…
АКСИОМА(юнон. axioma — аниқ, очиқ нарса) — аксиома; кўпчилик томонидан тан олинган, ўз-ўзидан ма…
АКТ(лат. actus — хулқ, хатти-ҳаракат) — акт, психологияда акт деганда организмнинг турли-тум…
АКТИВИЗАЦИЯ(лат. activus — фаол, ишчан) — активлаштириш; муайян фаолият процессида шахснинг ақли, ҳи…
АКТИВИЗАЦИЯ УМСТВЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ— ақлий фаолиятни активлаштириш; турли методик усул ва воситалардан фойдаланиш орқали ақл…
АКТИВНАЯ РАБОЧАЯ ПОЗА(фран. nosa — гавда ҳолати) — актив иш ҳолати; касб эгасининг ўз ишига фаол киришган пайт…
АКТИВНОСТЬ— фаоллик; шахснинг ўз эҳтиёжларини қондириш учун воқеликни ўзгартиришга қаратилган муҳим…
АКТИВНОСТЬ НЕПРОИЗВОЛЬНАЯ— ихтиёрсиз фаоллик; психик процесслар, ҳолатлар ва хатти-ҳаракатларнинг онгдан ташқари (…
АКТИВНОСТЬ ПРОИЗВОЛЬНАЯ— ихтиёрий фаоллик: психик процесслар, ҳолатлар ва хатти-ҳаракатларнинг мақсадга мувофиқ …
АКТОГРАФ— актограф; организмнинг турли ҳаракатларини график усулда ёзиб олувчи асбоб.
АКТОГРАФИЯ— актография: организм ҳаракатини график усулда ёзиб олиш, ифодалаш ҳақидаги таълимот.
АКТОГРАММА— актограмма; организмнинг муайян ҳаракатларининг актограф ёрдамида график усулда ифодала…
АКЦЕНТИРОВАНИЕ(лат. accentus — урғу) — акцентлаштириш; мавжуд тасаввурларимизга асосланиб, яхлит янги о…
АКУМЕТР(юнон. akuo — эшитиш, metran — ўлчов) — акуметр; эшитиш қобилиятини ўлчайдиган асбоб.
АЛЧНОСТЬ— таъмагирлик; бошқа бировларнинг ҳисобидан манфаат кўришга доимий интилишдан иборат салб…
АЛЕКСИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, lego — ўқийман) — алексия; ўқиш қобилиятининг бузилиши ёки бут…
АЛГЕЗИМЕТР(юнон. algos — оғриқ, metron — ўлчов — алгезиметр; оғриқ сезгиларини ўлчайдиган махсус ас…
«АЛЬМА-МАТЕР»(лат. almamater — боқувчи она) — «альма-матер»; қадимги диний университетларнинг студентл…
АЛОГИЧНОСТЬ(юнон. а — инкор юкламаси, logos — тушунча, ақл) — мантиқсизлик; фикрлаш процессида манти…
АЛОГИЗМ(юнон. а — инкор юкламаси, lagos — тушунча, ақл) — алогизм; мантиқий ҳамда илмий тафаккур…
АЛЬТУРИЗМ(лат.— бошқа) — бошқаларга холисона ғамхўрлик қилиш, ўз манфаатларидан воз кечиб, кишилар…
АМБИВАЛЕНТНОСТЬ(лат.— ҳар томонлама кучга эга) — кишининг бир объектнинг ўзига нисбатан бир вақтнинг ўзи…
АМНЕЗИЯ(юнон. а — инкор юкламаси, mneia — хотира) — амнезия; хотира фаолиятининг қисман бузилиши…