AFONIYA
АФОНИЯ- (юнон. а — инкор юкламаси, phonia — овоз, товуш) — афония; томоқ оғриғи ва нерв системасининг касалланиши натижасида товушнинг йўқолиши; А. нинг бевосита сабаби товуш найчаларининг қисман ёки тўлиқ равишда бир-бирларига қўшилмаслиги натижасида уларнинг вибрациясининг йўқолишидадир; нутқнинг товушсиз бўлиб қолиши. Мактаб практикасида А. махсус усуллар ёрдамида бартараф қилинади (қ. Логопедия).
Manba: Турғунов, Қ. (1975). РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ПСИХОЛОГИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ. Tashkent: Ўқитувчи» нашриёти., 22-bet.
- — отсутствие звучного голоса при сохраненной шепотной речи. — aphonia, ae, f. (гр.) — АФОНИЯ — пичирлаб гапириш сақланиб қолгани ҳолда жарангли товушнинг бўлмаслиги.
Manba: Якубова, С. И.; Тўлаганов, Ф. Ж. (1978). Русча-латинча-ўзбекча медицина луғати. Tashkent: Медицина., 24-bet.