Психология терминларининг изоҳли луғати
РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ПСИХОЛОГИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ
Турғунов, Қ. (1975). РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ПСИХОЛОГИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ. Tashkent: Ўқитувчи» нашриёти.
Русско-узбекский толковый словарь психологических терминов. Объяснения делают его полезным не только для перевода, но и для образовательных и социальных текстов.
Алифбо кўрсаткичи
(юнон. idea — тушунча, тасаввур) — идеал; муайян соҳага хос бўлган юксак камолот рамзи; ш…
ИДЕАЛИСТИЧЕСКОЕ ПОНИМАНИЕ ПСИХИКИ— психикани идеалистик тушуниш; идеалистлар, материалистларга қарама-қарши ўлароқ, психик…
ИДЕАЛИЗМ(фр. idealisme) — идеализм; фалсафанинг бош масаласида — онгнинг борлиққа муносабати маса…
ИДЕНТИЧНОСТЬ(лат. ўхшаш, бир хил) — айнан ўхшашлик, бирдайлик, тенглик, бир хиллик; нарса ёки тушунча…
ИДЕОЛОГИЯ(юнон. idea — тушунча, тасаввур, logos — таълимот) — идеология, ижтимоий онгнинг турли фо…
ИДЕОМОТОРНЫЕ ДЕЙСТВИЯ(юнон. idea — тушунча, тасаввур, лат motor — ҳаракатлантирувчи) — идеомотор ҳаракатлар; м…
ИДЕЯ(юнон. idea — тушунча, тасаввур) — ғоя; нарса ёки ҳодисалар ҳақидаги муайян тасаввур ва т…
ИДИОТИЯ— (юнон. idiotia — қашшоқлик) — идиотия; ўта оғир даражада психик ривожланмаганлик, ақли …
ИДИОТИЗМ— идиотизм (қ. Идиотия).
ИГРА— ўйин, инсон фаолиятининг тарихан таркиб топган, асосан тараққиётнинг болалик даврига хо…
ИЛЛЮЗИИ(лат. illusio — хато, адашиш, янглишиш — иллюзиялар; сезги органларимизга бевосита таъсир…
ИЛЛЮЗИОНИЗМ(фр. illusionisme — алдаш) — иллюзионизм; ташқи дунё фақат кўзга шундай кўринадиган, асли…
ИМБЕЦИЛЬНОСТЬ(лат. imbecillus — ожиз, ақли паст) — имбециллик (ақли пастлик); туғма равишда ёки илк бо…
ИММУНИТЕТ(лат. immunitas — бирор мажбурий нарсадан озод, холи бўлиш) — иммунитет; организмнинг бир…
ИМПРЕССИВНАЯ РЕЧЬ(фр. impression — таассурот) — импрессив нутқ; ўзгалар нутқини идрок қилиш, тушунишдан иб…
ИМПУЛЬСИВНЫЕ ДЕЙСТВИЯ— импульсив ҳаракатлар; ташқи туртки ёки ички майл таъсирида онгсиз ёки қисман англанилга…
ИМПУЛЬСИВНОСТЬ(лат. impulsus — туртки, майл) — импульсивлик; биринчи ташқи туртки ёки ҳис-туйғулар таъс…
ИНДЕФЕРЕНТИЗМ(лат. indeferens — бефарқ) — индеферентизм; атрофдагиларга, айниқса кишиларга бефарқ муно…
ИНДИВИДУАЛИЗМ— индивидуализм; шахсий манфаатларни жамоат манфаатларидан юқори қўйиш, фақат
ИНДИВИДУАЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИ— индивидуал хусусиятлар; маълум бир шахснинг фақат ўзига хос бўлган хусусиятлари. И. х. …
ИНДИВИДУАЛЬНЫЙ ОПЫТ—индивидуал тажриба; ҳар бир шахснинг ўз ҳаёти давомида орттирган тажрибаси.
ИНДИВИДУАЛЬНЫЙ ПОДХОД— индивидуал муносабат; ҳар бир шахснинг ақлий, маданий ва билим даражасини, ёшлик ҳамда …
ИНДИВИДУАЛЬНАЯ ПСИХОЛОГИЯ— индивидуал психология; психологиянинг шахснинг индивидуал психолог хусусиятларини ўрган…
ИНДИВИДУАЛЬНОЕ РАЗВИТИЕ— индивидуал ривожланиш; ҳар бир индивиднинг, шунингдек, шахснинг ўзига хос жисмоний ва п…
ИНДИВИДУАЛЬНОЕ СОЗНАНИЕ— индивидуал онг; ижтимоий онгдан фарқли ўлароқ, ҳар бир шахснинг ўзига хос бўлган онг ху…
ИНДИВИДУАЛЬНОСТЬ— индивидуаллик; ҳар бир тирик мавжудотнинг уни шу турдаги бошқа мавжудотлардан фарқланти…
ИНДИВИДУУМ(лат. individuum — бўлинмас, алоҳида жинс, шахс) — индивидуум; мустақил организм, тирик м…
ИНДОТЕРМИНИЗМ(лат. in — инкор юкламаси, determinare — аниқламоқ, белгиламоқ) — индотерминизм; детермин…
ИНДУКТИВНОЕ УМОЗАКЛЮЧЕНИЕ—индуктив хулоса чиқариш; икки ёки ундан ортиқ якка ҳукмларнинг бир-бири билан мантиқий б…
ИНДУКТОР(лат. inductor — ундовчи, қўзғовчи) —индуктор; психологик тажрибаларда, хусусан тажриба ў…
ИНДУКЦИЯ(лат. inductio — келтириб чиқариш) — индукция; жузъий ёки якка ҳоллардан умумийга, айрим …
ИНДУКЦИЯ НЕРВНЫХ ПРОЦЕССОВ— нерв процессларининг индукцияси; олий нерв фаолиятининг қўзғалиш ва тормозланиш процесс…
ИНДУСТРИАЛЬНАЯ ПСИХОЛОГИЯ— индустриал психология; меҳнат психологиясининг психологик факторларнинг саноатдаги роли…
ИНЕРТНОСТЬ(лат. iners — фаолиятсизлик, ҳаракатсизлик) — инертлик; фаолиятда сусткашлик кўрсатишдан …
ИНФАНТИЛИЗМ(лат. infantilis — болаларча, болаларга хос) — инфантилизм; баъзи катта ёшдаги одамларнин…
ИНФОРМАЦИОННЫЙ БАЛАНС(лат. informare — хабар қилиш, фр. balanse — тарози, мувозанат) — ахборот тенглиги; шахсн…
ИНФОРМАЦИОННЫЙ ГОЛОД— ахборотга муҳтожлик; шахснинг муайян объектив яшаш шароитларида воқеликдан олинадиган с…
ИНФОРМАЦИОННЫЙ МИНИМУМ(лат. informare — хабар қилиш, minimum — энг оз) — минимум ахборот; шахснинг одатланилмаг…
ИНФОРМАЦИЯ(лат. informare — хабар қилиш) — ахборот; объектив воқеликдаги нарса ва ҳодисаларнинг, ич…
ИНИЦИАТИВНОСТЬ(лат. initiare — бошламоқ) —
ИНЖЕНЕРНАЯ ПСИХОЛОГИЯ— инженерлик психологияси; психологиянинг техника мосламалари билан уни бошқарувчи кишила…
ИНСТИНКТ (лат. instinctus — ички майл, интилиш)инстинкт; организмнинг ҳаётий эҳтиёжларининг қондирилиши муносабати билан намоён бўладига…
ИНСТИНКТ ПИТАНИЯовқатланиш инстинкти; организмнинг ўзига емиш қидириб топиш ёки уни истеъмол қилишида ифо…
ИНСТИНКТ ПРОДОЛЖЕНИЯ РОДАнасл қолдириш инстинкти; организмнинг ўз турини, авлодини давом эттириш муносабати билан …
ИНСТИНКТ САМОСОХРАНЕНИЯўз-ўзини ҳимоя қилиш инстинкти; организмнинг ўз душманларидан, хавф-хатардан сақланиш учу…
ИНСТИНКТ СТАДНОСТИтўдаланиш инстинкти; муайян турдаги организмларнинг «биргаликда» ёки «бирлашиб» яшашга ин…
ИНТЕГРАЦИЯ ПСИХИКИ (лат. integratio — тиклаш, тўлдириш, бутун яхлит)психиканинг интеграцияси; индивидуал ривожланиш процессида айрим-айрим руҳий процесслар, …
ИНТЕЛЛЕКТ (лат. intellectus — тушуниш, тушунча, мулоҳаза)интеллект; инсоннинг умуман билиш фаолияти; инсоннинг фикрлаш қобилияти, тафаккури, ақл.
ИНТЕЛЛЕКТУАЛИЗМ(лат. intellectualis — ақлий) — интеллектуализм; дунёни билишда амалиётнинг, ижтимоий фао…
ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫЕ ЧУВСТВА— интеллектуал (ақлий) ҳислар; билиш процессида муайян ақлий масалаларни ҳал қилиш муноса…