Русча-ўзбекча ва ўзбекча-русча луғат
-
(тебе, тебя, тобой, о тебе) мест. sen; что ты делаешь? sen nima qilyapsan? мы придём к тебе senikiga kelamiz; ◊ вот тебе, бабушка, и Юрьев день погов. ana xolos, pishdi gilos; будь ты не-
Русча-ўзбекча луғат
-
тебе́, тебя́, тобо́й, о тебе́ мест. л. ед. ч. sen; что ты де́лаешь? sen nima qilyapsan? мы придём к тебе́ senikiga kelamiz; он тебя́ знает u seni taniydi.
Ўзбекча-туркча изоҳли луғат
-
ДАЗМОЛ 1.Генелликле гийсилерин бурушукларıнı гидермек ичин бунларıн üзеринден гечирилен, кıзгıн демир арач. 2.Бу арачла япıлан иш.
«Қутадғу билиг» изоҳли луғати
-
тиш –зуб – теетҳ. Отуз экки тïšïм ўрüŋ йüнžüлäр, üзüлди йïпï кўр саčïлдï бирäр – Ўттиз икки тишим оппоқ марварид шодасидек, ипи узилди, ҳар томонга сочилди, кўр – [было] у меня тридцать два зуба, белых жемчуга теперь нить разорвалась, и они по одному рассыпались – [ҳад] И ҳаве тҳиртй-тво теетҳ, вҳите пеарлс нов тҳе тҳреад вас торн, анд тҳей вере скаттеред оне ат а тиме (ҚБН, 404₅ ҚБН, 5522; 203а5).
«Қутадғу билиг» изоҳли луғати
-
олтин билан ишлов берилган, безак – золотое украшение, бляка – декоратион. Яйïз ер қатïндақï алтун таš-ул, қалï čïқса беглäр баšïнда тüš-ул – Бўз ер остидаги олтин тошлар, ташқарига чиқарилиб, ишлов берилса, беклар бошида безак бўлади – Золото, находящееся под землей, что камень, если [золото из земли] извлечь, то оно становится украшением на голове султана – Тҳе голд тҳат ис ундер тҳе эартҳ, ис беен эхтрактед, анд декоратед, ит бекомес ан орнамент он тҳе ҳеад оф тҳе Султан (ҚБН, 28₃; ҚБН, 210; 15а3).
«Қутадғу билиг» изоҳли луғати
-
соч, тола – волос–ҳаир. Тü аš сувқа тüšсä татïйсïз болур –Агар сув ёки овқатга соч тушса, ёқимсиз бўлади – Если в пищу угодит волос, будет неприятно – Иф тҳе ҳаир фаллс то меал анд ватер, ит вилл бе унплеасант (ҚБК, 166₄).
«Қутадғу билиг» изоҳли луғати
-
ит, кўппак – собака – дог. Қалï болса арсланқа ïт баščïсï– Агар арслонга ит бошлиқ бўлса – Если собака будет предводительствовать львами – Иф тҳе дог вилл леад тҳе лионс (ҚБН, 156₁₁; ҚБН, 2014; 79а11).
«Бобурнома» фразеологик бирликлари луғати
-
Покмазҳаб киши эди. Намозини тарк қилмасди. Ортиқча намозлар ҳам кўп ўтарди. Шатранжга жуда берилган эди. Одамлар бир қўл билан ўйнаса, у икки қўл билан ўйнарди. Кўнгли тиласа, шундай ўйнарди. Табиатида бахиллик ва хасислик устун эди [134]. 2. He was orthodox and no neglecter of the Prayers, indeed made the extra ones. He was mad for chess; he played it according to his own fancy and, if others play with one hand, he played with both. Avarice and stinginess ruled in his character [275].
«Бобурнома» фразеологик бирликлари луғати
-
Султон Абусаид мирзонинг ўлимидан сўнг Андижон беклари у билан яхши чиқишмаганлари сабабли Самарқандга Султон Аҳмад мирзо хизматига кетди. Султон Аҳмад мирзо Чир дарёси бўйида енгилганда, у Ўратепада эди. Умаршайх мирзо Самарқандга юриш қилиб, Ўратепа устига келганда Ўратепани мирзо мулозимларига топшириб, ўзи мирзо хизматида бўлди. Умаршайх мирзо ҳам Андижон ҳокимлигини унга берди [36].
Мақоладаги хато ҳақида хабар бериш