vijdon
виждонvijdon
Kishining oʻz xatti-harakati, qilmishi, yurish-turishi uchun odamlar, jamoatchilik oldidagi masʼuliyat hissi, insoniylikning asosiy belgilaridan biri; diyonat, insof.
Vijdonni asrangiz har nedan ortiq, yagona zaminni asragansimon. — A. Oripov
Bu odamgarchilikdan, vijdondan emas. Bu — pastlik. — P. Tursun, Oʻqituvchi
Nahotki ular gʻurur, oriyat, vijdon degan insoniylikning ulugʻ xislatlaridan yuz oʻgirishgan boʻlsa? — Gazetadan
- Vijdonni yutmoq Insof, diyonatdan tashqari, vijdonsizlik bilan ish tutmoq. Kimki pora bersa, u vijdonini yutgan, pokligini yoʻqotgan boʻladi. — Gazetadan
vijdon
посл. совесть, честь
vijdondan kechgan shaksiz yiqilar кто отрекся от совести, тот упадет вниз (на дно)
- sof vijdon чистая совесть
- vijdon bilan добросовестно, честно
- vijdon azobi угрызения совести
- vijdon amri bilan по велению сердца, честно
- vijdon qabul qilmaydi совесть не позволяет
vijdon
n conscience, intuition
- vijdon erkinligi freedom of conscience
- sof vijdon good (clear) conscience
VIJDON
hújdan, insap
ВИЖДОН
Кишининг ўз хатти-ҳаракати, қилмиши, юриш-туриши учун одамлар, жамоатчилик олдидаги масъулият туйғуси; диёнат, инсоф.VİCDAN, İNSAF
vijdon
Gewissen n, Ehre f
- vijdon azobi Gewissensbisse pl
Виждон
- (қадим славян тилида «ўзини кўриш», «ўзини билиш») – инсоннинг ўз-ўзи олдидаги ахлоқий жавобгарлигини акс эттирадиган этиканинг категорияси; адолатли ҳаракат қилишга бўлган ички эҳтиёж; шахснинг ахлоқий эътиқодлар тизими ва бир вақтнинг ўзида ушбу эътиқодларни ўз-ўзининг шахсий ҳаракатларини ўзи баҳолаши учун қўлланиладиган қобилиятдир. У фаолиятда, ички руҳий тозаликда, ҳамма нарсани яхши ишлашга бўлган самимий истак, фойда келтириш, инсонларга ёрдам беришда намоён бўлади. Совесть (от старославянского «себя ведать», «себя знать») - категория этики, отражающая моральную ответственность человека перед самим собой; внутренняя потребность поступать справедливо; система моральных убеждений личности и одновременно способность применять эти убеждения для самооценки собственного поведения. Она выражается в деятельности, внутренней чистоте, искренним желанием все сделать хорошо, принести пользу, помочь человеку. Conscience (from the Old Slavonic "self to know," "to know oneself") is a category of ethics reflecting a person's moral response to himself; the internal need to act fairly; the system of moral beliefs of the individual and, at the same time, the ability to apply these beliefs for self-assessment of one's own behavior. It is expressed in activity, internal purity, a sincere desire to do everything well, to benefit, to help a person
Виждон
- совесть, честь conscience, honour conscience, honnêteté; foi, pitié وِجْدَانٌ، ضَمِيرٌ (ضَمَائِرُ)، نَامُوسٌ (نَوَامِيسُ)، ذِمَّةٌ