вафо
vafoвафо
1. Ёрга, дўстга, яқин кишиларга садоқат; ўз аҳд-паймонини муқаддас тутиш; сўзда, ваъдада қатъий туриш.
Яхшидан вафо— ёмондан жафо. — Мақол
Ваъдага вафо — марднинг иши, ваъдасиз — субуциз киши. — Мақол
Аввалда олиб кўнглим чин аҳд-у вафо бирлан, Охирда жафоларга ҳамхона қилиб кетди. — Ҳамза, Паранжи сирлари
2. Баъзи иш, уй ҳайвонларининг эгасига садоқатига нисбатан қўлланади.
Мақол тўқийдилар мослаб ўзига, Масалан, ит — вафо, дейдилар ҳайҳот. — А. Орипов, Йиллар армони
От вафоси тўғрисидаги оталар нақли икки рақибнинг от устидаги жангида синалди. — Н. Сафаров, Оловли излар
- Вафо қилмоқ 1. Содиқ турмоқ, садоқат кўрсатмоқ. Мен унга Умри тўғрисида билганларимни айтдим, сўзимнинг охирида: — Ўз эрига вафо қилмаган хотиндан вафо кутма,— дедим. — А. Қаҳҳор, ХотинларНе қилайким, дунё вафо қилмади, Вафо эмас, қатра шафқат қилмади. — Ҳ. ШамсВаъдага вафо қилмоқ — мардларга хос фазилат. — Ғайратий
вафо
посл. верность, преданность
вафо қилса, бегона ҳам туғишганинг билан тенг проявивший свою преданность к тебе наравне с твоим родичем
- вафо қилмоқ быть верным, преданным
- ва'дага вафо қилмоқ сдержать слово, выполнить обещание
вафо
н faithfulness, devotion, loyalty, fidelity
- вафо қилмоқ be loyal (faithful) to (plus dative)
ВАФО
opa, turaq, sadıq
ВАФО
Ёрга, дўстга, яқин кишиларга садоқат; ўз аҳд-паймонини муқаддас тутиш, ваъдада қатъий туриш.VEFA
вафо
Treue f, Ergebenheit f
- вафо қилмоқ treu sein, treu bleiben
Вафо
- верность, преданность фаитҳфулнесс, лоялтй, фиделитй, адҳеренке; девотион фидéлитé, лояутé; дéвоуемент وَفَاء