уяциз
uyatsizуяциз
1. Уят-номуси ёʻқ; номуссиз, шарманда.
Қандай даҳшат! Беномус, уяциз хотин. — Ў. Умарбеков, Ёз ёмғири
2. Ахлоқ-одобга тўғри келмайдиган.
Уяциз хатти-ҳаракатлар. Уяциз гап.
3. қ Шундай шахсларга нисбатан ҳақорат сўзи сифатида қўлланади (. уяциз 1).
Номард! — деб ўйлади Чарос аламдан қақшаб, — атайлаб таъна қилгани келибсан-да, уяциз! — Ў. Ҳошимов, Қалбингга қулоқ сол
уяциз
а shameless, immodest
УЯЦИЗ
uyatsız, arsız, qásiyetsiz, ádepsiz, betsiz
УЯТСИЗ
Ёмон хулқли, номуссиз, беҳаё.UTANMAZ, ARSIZ
уяциз
schamlos, unverschämt
Уятсиз
- бесстыдный; беззастенчивый // бесстыдник шамелесс (персон) импудиқуе, импудент, кйниқуе, éҳонтé // дéвергондé غَيْرُ خَجُولٍ، غَيْرُ خَجِلٍ، غَيْرُ حَيِيٍّ، غَيْرُ خَفِرٍ، غَيْرُ مُحْتَشِمٍ