tabiiy
табиий- 1. природный, натуральный, естественный, нормальный; tabiiy boyliklar природные богатства; 2. стихийный; tabiiy ofat стихийное бедствие; 3. геогр. физический; tabiiy xarita физическая карта.
- a natural
- 1. tábiyģıy, tábiyattıń ózinde bar, insan tásiri tiymegen; 2. logikaģa say keletuģın jaģday (bolıwı tábiyģıy); 3. álbbette, sózsiz, daw joq.
- DOĞAL, TABİİ 1.Кишининг асл табиатига хос, ясама бўлмаган; чин. 2.Ўз-ўзидан келиб чиқадиган, мантиққа, ақлга тўғри.
- natürlich; tabiiy gullar natürliche Blumen
- natural, elemental, spontaneous; табиий офат natural disaster (calamity).
- нативный
- естественный, природный; естественно natural naturel طَبِيعِيّ