қасос
qasosқасос
Ёмон, номақбул иш, қилмиш учун жавоб қайтариш мақсади, шунга қаратилган ният; шу мақсаддаги иш, ҳаракатнинг ўзи; ўч.
У қасос ўтида ёнаётган кишиларни базўр тўхтатиб қолди. — Ҳ. Ғулом, Машъал
Ёʻқ, мен таъна қилмайман. Кўрсин, куйиб ўлсин. Шунинг ўзи қасос бўлади. — С. Аҳмад, Қадрдон далалар
- Қасос олмоқ Қасос тарзидаги иш, ҳаракатни амалга оширмоқ. Шунча кўргиликлари учун эридан қасос олишга аҳд қилди. — Ў. Ҳошимов, Қалбингга қулоқ солЁвларимдан қасос олдим. Уйга ғалаба билан қайтиб келдим. — Назармат, Жўрлар баланд сайрайдиЗумрад, сенинг ҳар томчи ёшинг учун Ширмонхонга ўхшаганлардан қасос оламан. — С. Зуннунова, Гулхан
қасос
месть, мщение, отмщение
қасос олмоқ мстить
- қасосли дунё (или қайтар дунё) (букв. мир мести, мщений) отольются слёзы (чьи-л. кому-л.)
қасос
н revenge, avenge, vengeance
- қасос олмоқ revenge oneself (upon) for
ҚАСОС
ósh, kek, qáhár
ҚАСОС
Қилган ёмонликларига яраша ўч олиш.İNTİKAM, ÖÇ
қасос
ф Rache f
- қасос олмоқ rächen vt
Қасос
- месть, мщение ревенге; венгеанке венгеанке ثَائِرٌ، مُنْتَقِمٌ