шамшир
shamshirшамшир
от 1. кт. айн. Қилич 1.
Саид Жалолхон ғайратига чидолмай, шамшир суғурди ва ҳаво-да ўйнатиб, аскарга фармон берди. — А. Қаҳҳор, Башорат
Отряд кетидан ҳавода шамширини ярқиратиб, темирчи Абдукарим билан Абдулла от чоптириб кетишди. — Ш. Тошматов, Эрк қуши
2. сфт. кўчма Ўткир, етук.
Ҳозир соҳиб-корлар даврасида зеҳни шамшир, халқ тажрибаси билан мўжизакор фанни пайванд этган ёшлар кўп. — Р. Мусамуҳамедов, Кўчат эк, боғ қил!
шамшир
н sword, saber, sabre
ШАМШИР
1. semser, qılısh
2. авıс. ótkir, alģır, qıran
ШАМШИР
1. Қилич.KILIÇ
2. Ўткир, етук.
шамшир
Schwert n, Säbel m, Klinge f