qobiq
қобиқ- 1. кора, корка; оболочка; 2. кожура; скорлупа; шелуха; ◊ yer qobig‘i земная кора.
- n 1) (daraxtniki) bark; 2) (yerniki) crust, shell, cortex, skin
- qabıq, kep, tıs, qırtıs.
- KABUK 1.Пўст, пўчоқ. 2.Нарсаларнинг устини қоплаб олган қаттиқ устки қатлами.
- Hülle f, Umhüllung f, Rinde f, Kruste f
- ингл: shell рус: оболочка 1 даст. Дастурий таъминот, кўп ҳолларда мустақил дастур бўлиб, у фойдаланувчи учун операцион муҳит билан мулоқот режимида қулай ўзаро ишлашни таъминлайди. 2 телеком. Оптик толали ва гибрид кабелларни ташкил қилувчи элементлардан бири.