нуқсон
nuqsonнуқсон
1. Киши номига номуносиб, уни салбий жиҳатдан кўрсатадиган белги; камчилик, иллат, қусур, айб.
Унинг бир нуқсони — ёлғончилиги.
Қизини ер-кўкка ишонмаган, унинг бутун нуқсонларини бир фазилат деб билган онаси бу қизни катта шавкат ва дабдаба билан узатишни орзу қилар эди. — Ойбек, Танланган асарлар
2. Жисмоний ёки руҳий камчилик, иллат.
Унинг бир нуқсони бор: сал оқсаб юради.
3. Сифат жиҳатидан етишмовчилик, камчилик, кам-кўст.
Ёғочнинг нуқсонлари. Ишдаги нуқсонлар.
нуқсон
1. недостаток, дефект, изъян
2. порок
нуқсон
н defect, drawback shortcoming
НУҚСОН
nuqsan, kemshilik, múltik, ayıp, illet
НУҚСОН
Киши номига номуносиб белги.KUSUR, EKSİK, NOKSAN
нуқсон
Mangel m, Knappheit f
нуқсон
ЎпК русчапробел в ППинглизчаa gap in smth.немисчаein Mangel an D
Бу унинг билимидаги (нимадаги?) нуқсо Это пробел в его образовании (в чем?
This is a gap in his knowledge (what in?).
Das ist ein Mangel an seiner Bildu (woran?).
Нуқсон
недостаток, дефект; порокинглизчаflaw, defect; viceфрансузчаdéfaut, lacune; viceарабчаعَجْزٌ