KÜL
туркчаKÜL
Yanan şeylerden arta kalan toz madde.КУЛ
КÜЛ=
- кулмоқ, қаҳқаҳламоқ – смеяться – смилинг. Билиšти емä-ўк киšилäр билä, бериšти яруšти ярунти кüлä – Яна одамлар билан танишди, улар билан олди-берди қилди, кўнгли ёришди, кулишди – Он познакомился также с людьми, обменивался с ними [вещами], сиял, улыбался – Ҳе алсо гет акқуантед то пеопле, вас ҳаппй, смилед (ҚБҲ, 28₅).
ÜКÜЛ=
- тўпланмоқ, йиғилмоқ – скапливаться – гатҳер. Уқуš ордусï ул неŋ üклü турур – У заковат ўрдасидир, доим уюлиб туради – Разум – его дворец, внутри него все скапливается – Реасон ис ҳис палаке, эверйтҳинг ис аккумулатинг инсиде ҳим (ҚБН, 34₁₁; ҚБН, 304; 18а11).