дўл
doʻl- м уст. поэт. водий, сойлик.
- град; ◊ doʻlda qolganday 1) рябой, покрытый оспинами; 2) бугристый, шероховатый.
- 1. буршақ, нóсер; 2. úлкен барабан.
- НАСЛ, ТУЛ Канлıларıн üремеси сонуку ортая чıкан ени бирей вея ени бирейлерин бüтüнü, зüрриет, несил
- DOLU (YAĞIŞ) Юмалоқ муз ҳолида ёғадиган ёғин.
- Ҳагел м; дўл ёғди эс ҳат геҳагелт
- йилнинг иссиқ вақтида диаметри 5 мм дан 15 см гача бўлган қаттиқ муз заррачалари кўринишида, одатда момоқалдироқ вақтида жала билан бирга ёғувчи атмосфера ёғини.