афт
aft- 1. лицо, физиономия; лик; afting qiyshiq boʻlsa, oynadan oʻpkalama посл. нечего на зеркало пенять, коли рожа крива; ◊ aftidan tuproq yogʻilib qolibdi пренебр. (букв. с его лица песок сыплется) краше в
- [ɑ:фт] денг. қуйруқ қисмида; орқада
- жúз, келбет, турқ, сıртқı кóринис.
- ТИЛ (ОҒИЗ) ОҚАРИШИ, ЭЛИКИШ Pamukçuk
- YÜZ, ÇEHRE 1.Башара, бет, юз. 2.Ташқи кўриниш, қиёфа.
- Висаге ф, Гесичт н; афт ↓бош Äуссере н, Ауссеҳен н
- automatic fine tuning точная автоматическая настройка аниқ автоматик созлаш