хилъат
xilʼatхилъат
1. кк. кт. Одатда инъом ҳадя қилинадиган қимматбаҳо тўн.
Дуодан кейин ҳудайчи икки тўн келтириб, кимхобни домла Ниёзга ва қора бахмалдан тикилган мирзабошилик хилъатини Анварга кийдирди. — А. Қодирий, Меҳробдан чаён
2. эск. Умуман, тоза кийим либос.
Ажаб хилъат ярашган қомати зеболаринг бордир. — Муқимий
Хилъати раъно, бўйи зебо гулистоним мени. — Фурқат
ХИЛЪАТ
1. sawǵa sıpatında beriletuǵın qımbatbahalı ton
2. kiyim
XILʼAT
- [а.] мукофот – награда – ревард. Айïрламиš артуқ üкüš хил'ати, қаламнïŋ ҳақï теп уқуš ҳурмäти – Почитая разум и воздавая должное искусству писать (букв. перу) – Ҳоноринг тҳе минд анд пайинг трибуте то тҳе арт оф вритинг (лит. пен) (ҚБК, 7₁).