воиз
voizвоиз
1. 1 дин. Диний мазмунда ваъз қилувчи, ваъз айтувчи, ваъзхон, ваъзгўй.
Кейинчалик Доий Хивадаги Жоме масжидига воиз қилиб тайинланди. — ЎТА
2. эск. кт. 2 Насиҳатомуз ёки ташвиқий нутқ сўзловчи, нотиқ.
— Энди реаксиянинг аврағич воизлари мусулмонлар бирлиги тўғрисида кўкракларига уриб, дарё-дарё сўз қуядилар, — деди Муҳаммад Жамол. — Ойбек, Нур қидириб
воиз
н 1. дин. preacher
2. orator, (public) speaker
Воиз
- проповедник; оратор оратор, преачер, прекептор, публик спеакер рел. прéдикатеур; оратеур; прêчеур وَاعِظٌ (وُعَّاظٌ)، خَطِيبٌ (خُطَبَاءُ)، مُبَشِّرٌ؛ دَاعِيَةٌ (دُعَاةٌ، دُعَاةٌ)