ўғлон
o‘g‘lonўғлон
1. 1 Эр бола, ўғил; фарзанд.
— Ўғлоним, ўс, яйра! — дер. — Қ. Муҳаммадий
Беега қилибди Булғор элини, Энди кесар икки ўғлон сарини. — Эрали ва Шерали
2. Ёш ва жасур йигит; қўрқмас, ботир.
Душман чиқса мендай ўғлон ёʻлига, Аямасдан бошин боғдай чаларман. — Ёдгор
Халқимиз ўзининг фидойи ўғлонларини ҳеч қачон унутмайди. — Назармат, Жўрлар баланд сайрайди
3. тар. Атоқли отлар билан келиб, шахснинг шоҳ, султон авлодидан эканлигини билдиради.
ўғлон
н lad, young man, fearless hero
ЎҒЛОН
1. er jigit, er bala, ul, perzent
2. jas hám erjúrek jigit, qorqpas, batır
ўғлон
↑ Sohn m, der Sohn seiner Heimat