маънан
maʼnanмаънан
1. кам. қўлл. Маънавий жиҳатдан, маънавий томондан.
Унинг [Юсуфбек ҳожининг] ҳар бир раъйига Нормуҳаммад қушбеги қонунан мажбур бўлмаса-да, маънан бир мажбурият ҳис этар эди. — А. Қодирий, Ўтган кунлар
Маънан ва жисман эзилган Анвар гўё ҳушсиз каби, бошини икки қўли орасига олиб, сандал устига энгашди. — А. Қодирий, Меҳробдан чаён
2. Маъно жиҳатдан, маъносига кўра.
Маънан бир хил сўзлар.
маънан
адв кам. қо'л. spiritually
МАЪНАН
1. ruwxıy, ruwxıy jaqtan
2. mánisine qaray, máni jaǵınan
Маънан
- по смыслу, по духу акординг то тҳе меанинг; ин аккорданке витҳ тҳе спирит спиритуеллемент, моралемент, д'апрèс ле сенс مَعْنًى (مَعَانٍ)، دَلَالَةً (دَلَائِلَ)