изо
izoизо
эск. кт. Азоблаш, ранжитиш; озор, алам.
Золимлардан кўрдинг изо, Бўлмай мақсад иши бажо. — Тоҳир ва Зуҳра
Муштумзўрлик омборига ғалла берилмас, Унинг иғво, изосидан ҳеч бир қўрқилмас. — Ғ. Ғулом
- Изо бермоқ Озор бермоқ, азобламоқ, ранжитмоқ. Кимки насиҳат билан тузалмаса, ҳаёт унга изо бериб, кўзини очиб қўяди. — М. Осим, Карвон ёʻлларида
изо
(ба'зи со'злар олдидан қо'llanadi, mas.: «изо рта», «изо всех сил»)
- изо дня в день см. из
- изо всех сил бор кучи билан, жон-жаҳди билан.
Қаранг: из
ИЗО
- (ба'зи сўзлар олдидан қўлланади, мас., “изо рта”, “изо всех сил”) см. из.
изо
н shame, embarrassement