инқироз
inqirozинқироз
1. Тараққиётда орқага кетиш, пасайиш; таназзул, тушкунлик.
Бино-барин, биз моддий таназзул билан маънавий инқироз мувозий [тенг, баробар] тарзда юз беришини бошимиздан кечирдик. — Газетадан.
2. Тугаш, охир бўлиш, битиш.
Мўмин мирзонинг ўлими темурийлар хонадонининг инқирозидан нишонадир. — Уйғун ва И. Султон, Алишер Навоий
- Инқирозга учрамоқ (ёки юз тутмоқ) 1. Орқага кетмоқ, пасаймоқ, таназзулга, тушкунликка учрамоқ; Кутилмаганда Нормуҳамедовлар сулоласи инқирозга учраб, қонуннинг шафқациз қамчисига ёʻлиқди. — Д. Нурий, Осмон устуни.
инқироз
н decline, decay, decadence, crisis
ИНҚИРОЗ
1. bankrot
2. tamam bolıw, arqaģa ketiw, daģdarıs
инқироз
фм Krise f, Verfall m
- жаҳон иқтисодий инқирози Weltwirtschaftskrise f
- инқирозни бошдан кечирмоқ von einer Krise befallen sein, in Verfall geraten
инқироз
crisis, depression, decay, decadence, decline, slump
Синонимлари: бўҳрон, таназзул
Инқироз
русчаупадок, регрессинглизчаcrisis, collapse, decay, declineфрансузчаdéclin, décadence, chute, crise, failliteарабчаإِنْحِطَاطٌ, تَدَهُورٌ, قَهْقَرَةٌ, نُكُوصٌ, تَرَاجُعٌ, تَقَهْقُرٌ