балчиқ
balchiq- грязь (жидкая, глинистая); balchiq qa tosh otsang, shatmog‘i o‘zingga sachrar посл. бросишь камень в лужу - грязью себя обмараешь.
- н лоам дирт (муд); силт; муддй ватер (фром ан ирригатион дитч ор рив-эр); балчиққа ботмоқ стикк ин тҳе муд; балчиқ билан даволаш муд куре
- балшıқ, батпақ, уйма.
- BALÇIK Ариқ, дарё, кўл ва умуман, сув ҳавзалари остида ўтирган лой.
- Леҳмсчламм м; балчиқ билан даволамоқ мит Бадесчламм куриерен; балчиқ билан даволанмоқ Моорбäдер неҳмен