naturalizm
натурализмnaturalizm
19-asrning 60-yillarida Fransiya, 19-asrning soʻnggi choragida Yevropa va AQSH adabiyoti va sanʼatida paydo boʻlgan va real borliqni obyektiv (oʻz holicha), aniq va hissiz aks ettirishga intilgan oqim va ijodiy metod.
Adabiyotda naturalizm inson xarakterini ilmiy (eksperimental) oʻrganishni maqsad qilib qoʻydi. — OʻzME
naturalizm
n naturalism
Натурализм
- (лат. natura — табиат сўзидан) — натурализм. 1. XIX асрнинг 70-йилларида Ғарбий Европа адабиётида юзага келган бадиий методлардан бири, XIX асрнинг 80—90-йилларида француз ёзувчиси Эмиль Золя бошчилигида пайдо бўлган адабий оқим. Бу оқимга қисман Флобер, Мопассан, Зудерман, Гауптман, Г. Ибсенлар ҳам мансуб эдилар. Россияда XIX асрнинг 80—90-йилларида П. Боборикин, Вас. Немирович-Данченко, В. Белинский, В. Бибиков, В. Тихонов каби бир қанча тарафдорлари бўлишига қарамай, натурализм оқими кенг ёйила олмади. Натурализмнинг асосий талаблари Э. Золянинг «Экспериментал роман» ҳамда П. Боборикиннинг «XIX асрда Европа романи» номли китобларида баён қилинган. Бу талаблар асосида XIX аср табиатшунослигидаги материалистик ғоялар ётади. Натурализм ўзининг эстетик асосларида табиий фанларга, биринчи навбатда, биология ҳамда физиологияга таянади. Натурализм адабиётда инсон характерини экспериментал ўрганишни мақсад қилиб қўяди ва бадиий асарга инсон ҳақида маълумот берувчи ҳужжат сифатида қарайди. Бу оқим