HAYOT jamgʻarmasining bepul milliy loyihasi

klassik

классик
7 ta lugʻatda uchraydi JSON Shevalarda
Izohli lugʻat

klassik I

1. Fan, sanʼat, madaniyat, adabiyotning mashhur, ilmiy ishlari, asarlari milliy va jahon fani va madaniyati uchun ahamiyatli boʻlgan, shu sohada boshqalarga namuna boʻladigan, eʼtirof etilgan arbobi.

Oʻzbek adabiyoti klassiklari.

Javonlarda rus va jahon klassiklarining koʻp jildli asarlari qimmatbaho muqovalarini koʻz-koʻz qilib, yarqirab turardi. — O. Yoqubov, Diyonat

2. Klassik filologiya mutaxassisi.

3. Klassitsizm vakili, izdoshi, tarafdori.

klassik II

1. Klassiklar tomonidan yaratilgan, xalqlarning iftixoriga aylangan, namuna boʻladigan; mumtoz.

Klassik asar. Klassik falsafa.

Ushbu nashrga Lutfiyning oʻzbek klassik sheʼriyati taraqqiyotiga zalvarli hissa boʻlib qoʻshilgan ajoyib sheʼriy merosidan namunalar kiritildi. — Gazetadan

2. Qadimgi (antik) tillar va adabiyotlarni oʻrganishga oid, aloqador.

3. Klassitsizmga oid (

Klassik tragediya.

Inglizcha-oʻzbekcha, oʻzbekcha-inglizcha lugʻat

klassik I

a classic, classical

klassik II

n classic, classical author (scholar), classicist

Oʻzbekcha-qoraqalpoqcha lugʻat

KLASSIK

1. klassik

klassik shayır

2. klassikalıq

klassikalıq shıǵarma

Oʻzbekcha-nemischa lugʻat

klassik

klassisch, musterhaft

  • klassik adabiyot klassische Literatur
Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati ruscha

Классик

  1. ( лат. classicus — намунавий сўзидан) — классик. Кенг маънода адабиёт, санъат ва фаннинг турли соҳаларидаги энг атоқли намояндалари ижоди маълум бир халқнинг миллий маданияти камолотига ёки жаҳон маданиятига ҳисса бўлиб қўшилган, миллий маданиятнинг асосий фондига кирган кишилар шу ном билан юритилади. Тор маънода — грек ва рим ёзувчисини англатади. Агар ижоди маълум бир халқ доирасидан чиқиб, умумжаҳон аҳамиятига эга бўлса, бундай ижодкорлар жаҳон классиклари, уларнинг энг яхши ва юксак асарлари эса классик асарлар деб аталади. Масалан, Низомий Ганжавий, Алишер Навоий, А. С. Пушкин, В. Шекспир, Рафаэль, В. А. Моцарт, П. И. Чайковский ва бошқалар. Бундан ташқари, ҳар бир халқ маданиятининг энг атоқли вакиллари ҳам шу халқ маданиятининг классиклари ҳисобланадилар. Масалан, Муқимий, Фурқат ва бошқалар. Ҳар бир давр ўзининг классикларини яратади, чунки маълум бир даврда яратилган адабиёт, санъат ёки фан ютуқлари фақат ўз даври учунгина эмас, балки ўзидан кейинги даврлар учун ҳам аҳамият касб этади. Ана шундай арбоблар ўз даврининг классиклари ҳисобланадилар. Масалан, ўзбек совет адабиётининг классиклари деганимизда, шу адабиётни — социалистик реализм адабиётини яратишда катта ҳисса қўшган, уни ўз асарлари билан бойитган, кейинги ривожига ҳам таъсир кўрсатувчи асарлар яратган Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий, Абдулла Қодирий ва Ойбек каби атоқли сўз санъаткорлари тушунилади.

Maqoladagi xato haqida xabar berish