{"headword": "Единица ритмическая", "key": "yedinitsa ritmicheskaya", "entries": [{"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "96"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Единица ритмическая", "raw_meaning": "— ритмик бирлик. Шеърий нутқдаги маълум тартибда такрорланиб келувчи тенг нутқ бўлаклари. Рус шеъриятида ритм урғули ва урғусиз ҳижоларнинг маълум тартибда келиши натижасида юзага келади. Шунинг учун шеърнинг энг катта ритмик бирлиги қилиб шеърий қатор — мисра олинади. Бу ритмик бирлик эса ўз навбатида ўзидан кичик ритмик бўлак — туроқларга (қ. Стопа) бўлинади. Туроқлар эса ҳижо ва унинг товуш тузилишига қараб бир-биридан фарқланади. Ритмик бирликлар шеърий системаларга қараб, турлича бўлиши мумкин. Масалан, силлабик-тоник шеърий системада мисралардаги урғу олган ҳижолар миқдоран бир хил нисбатда бўлса, силлабик системада, урғули ва урғусиз ҳижолигидан қатъи назар, уларнинг умумий миқдори тенг бўлиши шарт. Квантатив — аруз шеърий системасида эса энг катта ритмик бирлик сифатида байт (қ. Байт) қабул қилинган. Ундан кичик ритмик бирлик эса рукн деб юритилади. Рукнлар эса ҳижолардан ташкил топган бўлиб, бу ҳижолар рукннинг характерига боғлиқ ҳолда чўзиқ ва қисқа ҳижоларнинг маълум тартибда такрорланиши асосида юзага келади. Ҳозирги ўзбек шеъриятидаги етакчи шеърий системалар силлабик ва квантатив ҳисобланиб, бири ҳижоларнинг шеърий мисрадаги умумий нисбати билан, иккинчиси байтлардаги чўзиқ ва қисқа ҳижоларнинг маълум тартибда келиши билан ўлчанади."}}]}