{"headword": "ВНУТРЕННИЙ КОНТУР НЕФТЕНОСНОСТИ", "key": "vnutrenniy kontur neftenosnosti", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "63"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Нефтлиликнинг ички чегараси — сув-нефть туташ юзасининг нефть сақловчи қатлам таги билан кесишган чизиғининг горизонтал текисликдаги проекцияси. Уюмни ишлаш жараёнида нефтлилик чегарасининг ҳолати доимий қолмайди. Нефть (ёки газ) олинган сари чегаралар аста-секин уюм марказига силжийди. Шунинг учун ҳам конни рационал ишлашда нефтлилик чегараларини бир меъёрда силжишга интилиш керак. Уюмни ишлатиш чоғида қатлам қалинлиги бўйича нефть ва газга тўлиши кечикса, натижада нефть ва газ етишмай қолса, у ҳолда нефтлилик (газлилик)нинг ички чегараси сезилмай қолади ёки бутунлай йўқ бўлиб кетади. Массив сақлагичлардаги уюмларда нефтлилик (газлилик)нинг ички чегараси бўлмайди. Нефтлиликнинг ички чегараси доирасидаги нефть уюмининг бир қисми қатламнинг нефтга бутунлай тўйинган зонаси деб аталади. Нефтлиликни ички ва ташқи чегараси билан чекланган чегара олди зонада қатламнинг нефтга тўйинган фойдали қалинлиги 100% дан (ички чегарада) нолгача (ташқи чегарада) ўзгаради.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ВНУТРЕННИЙ КОНТУР НЕФТЕНОСНОСТИ", "raw_meaning": "Нефтлиликнинг ички чегараси — сув-нефть туташ юзасининг нефть сақловчи қатлам таги билан кесишган чизиғининг горизонтал текисликдаги проекцияси. Уюмни ишлаш жараёнида нефтлилик чегарасининг ҳолати доимий қолмайди. Нефть (ёки газ) олинган сари чегаралар аста-секин уюм марказига силжийди. Шунинг учун ҳам конни рационал ишлашда нефтлилик чегараларини бир меъёрда силжишга интилиш керак. Уюмни ишлатиш чоғида қатлам қалинлиги бўйича нефть ва газга тўлиши кечикса, натижада нефть ва газ етишмай қолса, у ҳолда нефтлилик (газлилик)нинг ички чегараси сезилмай қолади ёки бутунлай йўқ бўлиб кетади. Массив сақлагичлардаги уюмларда нефтлилик (газлилик)нинг ички чегараси бўлмайди. Нефтлиликнинг ички чегараси доирасидаги нефть уюмининг бир қисми қатламнинг нефтга бутунлай тўйинган зонаси деб аталади. Нефтлиликни ички ва ташқи чегараси билан чекланган чегара олди зонада қатламнинг нефтга тўйинган фойдали қалинлиги 100% дан (ички чегарада) нолгача (ташқи чегарада) ўзгаради."}}]}