{"headword": "Выразительные средства", "key": "virazitelnie sredstva", "entries": [{"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "65"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "ifodaviy vositalar, ifoda vositalari. Badiiy nutq tarkibida oʻz maʼnolaridan boshqa maʼno tovlanishlariga, koʻchma maʼnolarga, majoziylik xususiyatlariga ega boʻlgan soʻz va iboralar boʻlib, ular badiiy nutq taʼsirchanligini, emotsionalligini oshirishga, tarbiyaviy-estetik vazifasini konkretlashtirishga imkon beradi. Ifoda vositalari badiiy nutq tarkibida ifodalangan maqsadiga va bajargan stilistik vazifalariga koʻra, metafora (istiora), metonimiya, sinekdoxa, kinoya, allegoriya (majoz), simvol (ramz) kabi turlarga boʻlinadi. Biroq ifoda vositalarining yolgʻiz oʻzi mustaqil holda badiiylik kasb etmaydi va badiiy nutqni tashkil qilmaydi. Ular faqat badiiy tekst ichida, asar mazmuniga bogʻliq holda, boshqa tasvir vositalari bilan birgalikda maʼlum maʼno kasb etadi, muayyan badiiy vazifani bajaradi, tasvirlanayotgan voqea-hodisani va unga xos xususiyatlarni yanada boʻrttirib va umumlashtirib koʻrsatishda muhim vosita boʻladi.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Выразительные средства", "raw_meaning": "— ифодавий воситалар, ифода воситалари. Бадиий нутқ таркибида ўз маъноларидан бошқа маъно товланишларига, кўчма маъноларга, мажозийлик хусусиятларига эга бўлган сўз ва иборалар бўлиб, улар бадиий нутқ таъсирчанлигини, эмоционаллигини оширишга, тарбиявий-эстетик вазифасини конкретлаштиришга имкон беради. Ифода воситалари бадиий нутқ таркибида ифодаланган мақсадига ва бажарган стилистик вазифаларига кўра, метафора (истиора), метонимия, синекдоха, киноя, аллегория (мажоз), символ (рамз) каби турларга бўлинади. Бироқ ифода воситаларининг ёлғиз ўзи мустақил ҳолда бадиийлик касб этмайди ва бадиий нутқни ташкил қилмайди. Улар фақат бадиий текст ичида, асар мазмунига боғлиқ ҳолда, бошқа тасвир воситалари билан биргаликда маълум маъно касб этади, муайян бадиий вазифани бажаради, тасвирланаётган воқеа-ҳодисани ва унга хос хусусиятларни янада бўрттириб ва умумлаштириб кўрсатишда муҳим восита бўлади."}}]}