{"headword": "utopiya", "key": "utopiya", "entries": [{"dictionary": {"name": "Izohli lugʻat", "title": "Oʻzbek tilining izohli lugʻati", "kind": "Izohli", "imprint": "Oʻzbek tilining izohli lugʻati, A. Madvaliyev, D. Xudayberganova (tahrir ostida), Toshkent, Gʻafur Gʻulom nomidagi nashriyot-matbaa ijodiy uyi, 2022", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/ozbek-tilining-izohli-lugati/", "page": ""}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Ilmiy asosga ega boʻlmagan ideal ijtimoiy tuzum tasviri (Tomas Morning ayni shunday jamiyat tasvirlangan Utopiya asari nomidan).", "examples": []}, {"order": 2, "text": "Ilmiy fantastika janri; ijtimoiy qayta qurishlarning noreal, xayoliy rejalari tasvirlangan barcha asarlarning belgisi.", "examples": []}, {"order": 3, "text": "Amalga oshmaydigan orzu, xomxayol.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"source_url": "https://izoh.uz/word/utopiya"}}, {"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "317"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "(гр. outopos — ҳеч ерда йўқ сўзидан) — утопия. Хаёлий, ушалмас орзуни акс эттирувчи асар. Инглиз мутафаккири Т. Мор (1478—1535) ўзининг асарларидан бирини «Утопия» деб номлайди. Бу асар ўйлаб чиқарилган аллақандай бир оролдаги коммунистик жамият ҳақида ёзилган. Англияда феодализмнинг емирилиши ва капитализмнинг тараққиёти бошқа мамлакатларга қараганда жуда тез юз берди. Мана шунинг учун ҳам бу ерда капиталистик жамиятга танқидий қараш тез кучайди. Бу шароит Т. Морнинг «Утопия» асарига асос бўлган. Т. Мордан сўнг кўп ёзувчилар мавжуд ижтимоий-сиёсий муносабатларни танқид қилувчи, келажак жамиятни хаёлий чизувчи асарларини утопия деб номлай бошладилар. Масалан, Т. Кампанелла ўзининг «Қуёш шаҳри» номли бир асарини ҳам утопия деб атайди. XVIII асрга келиб утопик романлар анча кўпайди. Чунки бундай романлар ижтимоий ғояларни ташвиқ қилиш воситаларидан бирига айланиб қолган эди. Бу ҳол айниқса XIX аср ижтимоий-сиёсий адабиётларида кучли бўлди. Шунинг учун ҳам Ш. Фурье, Сен-Симон, Р. Оуэн, С. Батлер, В. Моррис каби утопистлар ўзларининг социалистик ғояларини шу восита орқалигина ифодалашга эришдилар. Шунингдек, Ж. Верн, Г. Уэллснинг айрим романлари ҳам утопик характерга эга. ХХ аср бошларида утопик асарлар кўплаб ёзилди. Масалан, А. Франснинг утопик асарларида социалистик жамиятнинг бундан кейинги, келажаги хусусий мулкчиликнинг бутунлай йўқолиши, хўжаликни планли бошқариш, ишлаб чиқариш қуролларига умумий раҳбарлик қилиш, фан-техниканинг ривожланиши эвазига урушнинг бутунлай олди олинганлиги ҳақида ёзилади. Шу жиҳатдан К. Чапек, Б. Шоунинг айрим утопик характердаги асарлари ҳам диққатга сазовордир.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Утопия", "raw_meaning": "(гр. outopos — ҳеч ерда йўқ сўзидан) — утопия. Хаёлий, ушалмас орзуни акс эттирувчи асар. Инглиз мутафаккири Т. Мор (1478—1535) ўзининг асарларидан бирини «Утопия» деб номлайди. Бу асар ўйлаб чиқарилган аллақандай бир оролдаги коммунистик жамият ҳақида ёзилган. Англияда феодализмнинг емирилиши ва капитализмнинг тараққиёти бошқа мамлакатларга қараганда жуда тез юз берди. Мана шунинг учун ҳам бу ерда капиталистик жамиятга танқидий қараш тез кучайди. Бу шароит Т. Морнинг «Утопия» асарига асос бўлган. Т. Мордан сўнг кўп ёзувчилар мавжуд ижтимоий-сиёсий муносабатларни танқид қилувчи, келажак жамиятни хаёлий чизувчи асарларини утопия деб номлай бошладилар. Масалан, Т. Кампанелла ўзининг «Қуёш шаҳри» номли бир асарини ҳам утопия деб атайди. XVIII асрга келиб утопик романлар анча кўпайди. Чунки бундай романлар ижтимоий ғояларни ташвиқ қилиш воситаларидан бирига айланиб қолган эди. Бу ҳол айниқса XIX аср ижтимоий-сиёсий адабиётларида кучли бўлди. Шунинг учун ҳам Ш. Фурье, Сен-Симон, Р. Оуэн, С. Батлер, В. Моррис каби утопистлар ўзларининг социалистик ғояларини шу восита орқалигина ифодалашга эришдилар. Шунингдек, Ж. Верн, Г. Уэллснинг айрим романлари ҳам утопик характерга эга. ХХ аср бошларида утопик асарлар кўплаб ёзилди. Масалан, А. Франснинг утопик асарларида социалистик жамиятнинг бундан кейинги, келажаги хусусий мулкчиликнинг бутунлай йўқолиши, хўжаликни планли бошқариш, ишлаб чиқариш қуролларига умумий раҳбарлик қилиш, фан-техниканинг ривожланиши эвазига урушнинг бутунлай олди олинганлиги ҳақида ёзилади. Шу жиҳатдан К. Чапек, Б. Шоунинг айрим утопик характердаги асарлари ҳам диққатга сазовордир."}}]}