{"headword": "Стихотворная строфа", "key": "stixotvornaya strofa", "entries": [{"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Терминологический", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "293"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "гр. strophe — бурилиш, муйилиш сўзидан", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "sheʼr bandi. Mazmunning shartli tugalligi bilan farqlanuvchi sheʼr misralari yigʻindisi boʻlib, u poetik fikr, ritm jihatidan tugal boʻlgan va qofiya tartibi bilan birlashgan sheʼr boʻlaklaridan tashkil topadi. Misralar miqdoriga koʻra sheʼr bandlari turlicha boʻladi: a) distix — ikkilik; b) terset — uchlik; v) katren — 1) toʻrtlik, 2) beshlik; g) sekstina — oltilik; d) oktava — sakkizlik; ye) nona — toʻqqizlik; j) detsina — oʻnlik va h.k. Odatda, shoir oʻz asarining xarakteriga qarab band tanlaydi. Kichik lirik sheʼrlar ikkilik yoki toʻrtliklardan iborat boʻladi. Masalan, A. S. Pushkin oʻz ijodida ikkilik banddan tortib murakkab oʻn toʻrt misrali bandgacha foydalangan. Uning «Yevgeniy Onegin» sheʼriy romanida qoʻllangan oʻn toʻrt misrali sheʼr bandi asar nomiga nisbat berilib onegincha band yoki onegincha strofa (q. Oneginskaya strofa) deb ham yuritiladi. Oʻzbek poeziyasida ham turli band qurilishlari mavjud. Klassik poeziyada turli band qurilishlari boʻlib, maxsus nomlar bilan atalgan. Ikki misrali band masnaviy, uch misrali — musallas, toʻrt misrali — murabbaʼ, besh misrali — muxammas, olti misrali — musaddas, yetti misrali — musabbaʼ, sakkiz misrali — musamman, oʻn misrali — muashshar deb yuritiladi. Bundan tashqari juda murakkab bandli — «tarkibband» va «tarjiʼband» sheʼr turlari ham boʻlgan. Navoiyning «Xamsa» asaridagi barcha dostonlar ikki misrali band — masnaviy bilan yozilgan. Sovet poeziyasida xalq ogʻzaki poetik ijodi va klassik poeziyadagi band qurilishi davom ettirilgani holda, yangicha band qurilishlari ham bunyod etildiki, buni H. Hakimzoda, H. Olimjon, Gʻ. Gʻulom, Mirtemir va h.k. ijodida yaqqol koʻrish mumkin.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Стихотворная строфа", "raw_meaning": "(гр. strophe — бурилиш, муйилиш сўзидан) — шеър банди. Мазмуннинг шартли тугаллиги билан фарқланувчи шеър мисралари йиғиндиси бўлиб, у поэтик фикр, ритм жиҳатидан тугал бўлган ва қофия тартиби билан бирлашган шеър бўлакларидан ташкил топади. Мисралар миқдорига кўра шеър бандлари турлича бўлади: а) дистих — иккилик; б) терцет — учлик; в) катрен — 1) тўртлик, 2) бешлик; г) секстина — олтилик; д) октава — саккизлик; е) нона — тўққизлик; ж) децина — ўнлик ва ҳ.к. Одатда, шоир ўз асарининг характерига қараб банд танлайди. Кичик лирик шеърлар иккилик ёки тўртликлардан иборат бўлади. Масалан, А. С. Пушкин ўз ижодида иккилик банддан тортиб мураккаб ўн тўрт мисрали бандгача фойдаланган. Унинг «Евгений Онегин» шеърий романида қўлланган ўн тўрт мисрали шеър банди асар номига нисбат берилиб онегинча банд ёки онегинча строфа (қ. Онегинская строфа) деб ҳам юритилади. Ўзбек поэзиясида ҳам турли банд қурилишлари мавжуд. Классик поэзияда турли банд қурилишлари бўлиб, махсус номлар билан аталган. Икки мисрали банд маснавий, уч мисрали — мусаллас, тўрт мисрали — мураббаъ, беш мисрали — мухаммас, олти мисрали — мусаддас, етти мисрали — мусаббаъ, саккиз мисрали — мусамман, ўн мисрали — муашшар деб юритилади. Бундан ташқари жуда мураккаб бандли — «таркиббанд» ва «таржиъбанд» шеър турлари ҳам бўлган. Навоийнинг «Хамса» асаридаги барча достонлар икки мисрали банд — маснавий билан ёзилган. Совет поэзиясида халқ оғзаки поэтик ижоди ва классик поэзиядаги банд қурилиши давом эттирилгани ҳолда, янгича банд қурилишлари ҳам бунёд этилдики, буни Ҳ. Ҳакимзода, Ҳ. Олимжон, Ғ. Ғулом, Миртемир ва ҳ.к. ижодида яққол кўриш мумкин."}}]}