{"headword": "пословица", "key": "poslovitsa", "entries": [{"dictionary": {"name": "Ruscha-oʻzbekcha va oʻzbekcha-ruscha lugʻat", "title": "РУССКО-УЗБЕКСКИЙ И УЗБЕКСКО-РУССКИЙ СЛОВАРЬ / RUSCHA-O'ZBEKCHA VA O'ZBEKCHA-RUSCHA LUG'AT", "kind": "Tarjima", "imprint": "Abdurahimov, Maqsud (2021). РУССКО-УЗБЕКСКИЙ И УЗБЕКСКО-РУССКИЙ СЛОВАРЬ / RUSCHA-O'ZBEKCHA VA O'ZBEKCHA-RUSCHA LUG'AT. Tashkent: Akademnashr.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/russko-uzbekskiy-i-uzbeksko-russkiy-slovar-ruscha-ozbekcha-va-ozbekcha-ruscha-lugat/", "page": "242"}, "pos": "ж", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "maqol", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "пословиц/а", "raw_meaning": "ж maqol; красна речь ~ей погов. so'z ko'rki - maqol; ~а к слову молвится погов. maqol - o'rniga boqar; ◊ войти в ~у maqol bo'lib qolmoq, maqolga aylanmoq."}}, {"dictionary": {"name": "Ruscha-oʻzbekcha lugʻat", "title": "Ruscha-o'zbekcha lug'at", "kind": "Tarjima", "imprint": "Aliqulov, Teshavoy (2017). Ruscha-o'zbekcha lug'at. Tashkent: O'zbekiston milliy ensiklopediyasi» Davlat ilmiy nashriyoti.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/ruscha-ozbekcha-lugat/", "page": "198"}, "pos": "ж", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "", "examples": [{"text": "в узбекском языке много пословиц", "source": ""}]}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ПОСЛОВИЦ/А, -ы ж", "raw_meaning": "maqol; в узбекском языке много пословиц oʻzbek tilida maqollar koʻp."}}, {"dictionary": {"name": "Ruscha-oʻzbekcha mavzuli lugʻat", "title": "РУССКО-УЗБЕКСКИЙ ТЕМАТИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ", "kind": "Tarjima", "imprint": "Тихонов, А. Н.; Хатамов, Н. Т.; Емельянова, С. А.; Тихонова, М. Ю. (1975). РУССКО-УЗБЕКСКИЙ ТЕМАТИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/russko-uzbekskiy-tematicheskiy-slovar/", "page": "507"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "мақол", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "пословица", "raw_meaning": "мақол."}}, {"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "233"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "— мақол. Қисқа, чуқур маъноли, нутқда кенг қўлланувчи барқарор шаклга эга фольклор жанрларидан бири бўлиб, улар халқнинг кўп асрлик ҳаётий тажрибалари асосида юзага келган. Мақоллар фикрни нисбий тугал ҳукм тарзида ифодалаши ва барқарор шаклга эгалиги билан матал (қ. Поговорка)лардан фарқ қилади. Мақоллар нутқ жараёнида у ёки бу вазият муносабати билан фикрни лўнда, образли тарзда ифодалашда жуда ҳам қўл келади. Шунинг учун ҳам мақол бадиий асарларда кўп ишлатилади. Мақол ўз табиатига кўра, нутқда кўчма ёки ўз маъносида қўлланилади, яъни айрим мақоллар фақат кўчма маънода («Қарға қарғанинг кўзини чўқимайди», «Қуруқ қошиқ оғиз йиртар»), баъзан ўз маъносида («Она юртинг омон бўлса, ранги-рўйинг сомон бўлмас») ишлатилади. Мақолларда ҳаётий воқеликнинг моҳияти, ибратли фикр ихчам, аниқ тарзда ифодаланганлиги учун бу хусусият уларнинг поэтик тузилишида яққол акс этади. Мақоллар шаклан икки хил бўлади: а) насрий мақоллар: «Пўлат ўтда билинар, одам — меҳнатда» ва ҳ.к.; б) шеърий мақоллар: Элга берсанг ошингни, Эрлар силар бошингни. Итга берсанг ошингни, Итлар ғажир бошингни. ва ҳ. к.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Пословица", "raw_meaning": "— мақол. Қисқа, чуқур маъноли, нутқда кенг қўлланувчи барқарор шаклга эга фольклор жанрларидан бири бўлиб, улар халқнинг кўп асрлик ҳаётий тажрибалари асосида юзага келган. Мақоллар фикрни нисбий тугал ҳукм тарзида ифодалаши ва барқарор шаклга эгалиги билан матал (қ. Поговорка)лардан фарқ қилади. Мақоллар нутқ жараёнида у ёки бу вазият муносабати билан фикрни лўнда, образли тарзда ифодалашда жуда ҳам қўл келади. Шунинг учун ҳам мақол бадиий асарларда кўп ишлатилади. Мақол ўз табиатига кўра, нутқда кўчма ёки ўз маъносида қўлланилади, яъни айрим мақоллар фақат кўчма маънода («Қарға қарғанинг кўзини чўқимайди», «Қуруқ қошиқ оғиз йиртар»), баъзан ўз маъносида («Она юртинг омон бўлса, ранги-рўйинг сомон бўлмас») ишлатилади. Мақолларда ҳаётий воқеликнинг моҳияти, ибратли фикр ихчам, аниқ тарзда ифодаланганлиги учун бу хусусият уларнинг поэтик тузилишида яққол акс этади. Мақоллар шаклан икки хил бўлади: а) насрий мақоллар: «Пўлат ўтда билинар, одам — меҳнатда» ва ҳ.к.; б) шеърий мақоллар: Элга берсанг ошингни, Эрлар силар бошингни. Итга берсанг ошингни, Итлар ғажир бошингни. ва ҳ. к."}}, {"dictionary": {"name": "Sinxron tarjima terminlarining izohli lugʻati", "title": "РУСЧА СИНХРОН ТАРЖИМА ТЕРМИНЛАРИНИНГ ЎЗБЕКЧА ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ", "kind": "Terminologik", "imprint": "Ҳамидов, Хайрулла Худоёрович; Ҳасанова, Шаҳзода Абдужаббор қизи (2020). РУСЧА СИНХРОН ТАРЖИМА ТЕРМИНЛАРИНИНГ ЎЗБЕКЧА ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ. Tashkent: Nodirabegim\" нашриёти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/ruscha-sinxron-tarjima-terminlarining-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "110"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Мақол. 1. Маъжозий (образли) характердаги ва панд-насиҳат маъносидаги тугалланган фикр. Таржимага мўлжалланган мантга киритилган мақол, таржима бирлиги мақомини олади, чунки у алоҳида таржима ечимини талаб қилади. 2. Одатда ўзи-", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Пословица.", "raw_meaning": "Мақол. 1. Маъжозий (образли) характердаги ва панд-насиҳат маъносидаги тугалланган фикр. Таржимага мўлжалланган мантга киритилган мақол, таржима бирлиги мақомини олади, чунки у алоҳида таржима ечимини талаб қилади. 2. Одатда ўзи-"}}]}