ČЎКИ̇Т=
ČOʻKİT=ČЎКИ̇Т=
- эгилтирмоқ, чўкитмоқ – преклонять, пригибать – дунк. Кüнüм čалпладïм ўзüмни čўкиттим – Кунларимни беҳуда ўтказдим, ўзимни чўкитдим – Я заставил затуманиться мое солнце, пригнул себя [к земле-к старости] – И маде мй сун бекоме клоудед, И дуккед мйселф [то тҳе гроунд-то олд аге] (ҚБК, 387₃).