{"headword": "ODA", "key": "oda", "entries": [{"dictionary": {"name": "Oʻzbekcha-turkcha izohli lugʻat", "title": "Ўзбекча-туркча ва туркча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Tarjima", "imprint": "Рафиев, Абдурозиқ; Ўзтурк, Тунжай; Ўзтурк, Юксал; Худойбердиев, Жўра; Мирҳаким, Мирсанжар; Билен, Исмоил; Айдўған, Танер; Аннаев, Аброр (1997). Ўзбекча-туркча ва туркча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Ўзбек-турк лицейлари нашри / Özbek-Türk Liseleri Yayınları.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/ozbekcha-turkcha-va-turkcha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "494"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "1.ХОНА. 2.КОЛЛЕГИЯ. 1.Evin veya herhangi bir yapının oturmak, çalışmak, yatmak gibi işlere yarayan, banyo, salon, giriş vb. dışında kalan, bir veya birden fazla çıkışı olan bölmesi, göz. 2.Serbest meslek veya ticaret adamlarını içinde bir araya getiren resmi birlik.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ODA", "raw_meaning": "1.ХОНА. 2.КОЛЛЕГИЯ. 1.Evin veya herhangi bir yapının oturmak, çalışmak, yatmak gibi işlere yarayan, banyo, salon, giriş vb. dışında kalan, bir veya birden fazla çıkışı olan bölmesi, göz. 2.Serbest meslek veya ticaret adamlarını içinde bir araya getiren resmi birlik."}}, {"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "206"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "(гр. oide — қўшиқ сўзидан) — ода. Ғарб ва рус поэзиясидаги лирик турга мансуб, шарқ поэзиясидаги қасидага ўхшаш жанрлардан бири: бирор киши шаънига ёки муҳим воқеага бағишланган тантанали шеър. Қадимги грек адабиётида одалар хор томонидан музика ва ўйин жўрлигида айтилган ҳамда ўз характерига кўра мақтов одалари, йиғи ва ўйин одаларига бўлинган. Қадимги Рим адабиётида Гораций одани музикадан ажратиб, адабий жанр сифатида шакллантирди. Кейинчалик ода Францияда XVI асрда қайтадан юзага келди ва Ғарбий Европа поэзиясида кенг тарқалди. Ода Ф. Малерб ва француз классицизмининг бошқа намояндалари ижодида ўзининг камолот босқичига кўтарилди. Оданинг назарий асослари Буало томонидан ишлаб чиқилди. Бу назарияга кўра одалар шева элементларидан холи, кўтаринки, жозибали тилда ёзилиши, ҳар бир мисра лўнда фикрни англатиши, яъни сўзнинг бир мисрадан иккинчи мисрага кўчмаслиги, оч қофияларнинг мутлақ қўлланмаслиги шарт. Россияда ода XVI—XVII асрларда юзага келган бўлиб, ода терминини биринчи бор В. К. Тредиаковский қўллаган, кейинчалик М. В. Ломоносов ижодида ода асосий ва етакчи жанрлардан бирига айланди. М. В. Ломоносов ватанпарварлик ва фал-", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Ода", "raw_meaning": "(гр. oide — қўшиқ сўзидан) — ода. Ғарб ва рус поэзиясидаги лирик турга мансуб, шарқ поэзиясидаги қасидага ўхшаш жанрлардан бири: бирор киши шаънига ёки муҳим воқеага бағишланган тантанали шеър. Қадимги грек адабиётида одалар хор томонидан музика ва ўйин жўрлигида айтилган ҳамда ўз характерига кўра мақтов одалари, йиғи ва ўйин одаларига бўлинган. Қадимги Рим адабиётида Гораций одани музикадан ажратиб, адабий жанр сифатида шакллантирди. Кейинчалик ода Францияда XVI асрда қайтадан юзага келди ва Ғарбий Европа поэзиясида кенг тарқалди. Ода Ф. Малерб ва француз классицизмининг бошқа намояндалари ижодида ўзининг камолот босқичига кўтарилди. Оданинг назарий асослари Буало томонидан ишлаб чиқилди. Бу назарияга кўра одалар шева элементларидан холи, кўтаринки, жозибали тилда ёзилиши, ҳар бир мисра лўнда фикрни англатиши, яъни сўзнинг бир мисрадан иккинчи мисрага кўчмаслиги, оч қофияларнинг мутлақ қўлланмаслиги шарт. Россияда ода XVI—XVII асрларда юзага келган бўлиб, ода терминини биринчи бор В. К. Тредиаковский қўллаган, кейинчалик М. В. Ломоносов ижодида ода асосий ва етакчи жанрлардан бирига айланди. М. В. Ломоносов ватанпарварлик ва фал-"}}, {"dictionary": {"name": "Telekommunikatsiya qisqartmalari lugʻati", "title": "Телекоммуникацияларга оид атамалар қисқартмаларининг инглизча-русча-ўзбекча луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Таджибаев, Ш.; Ахмедова, Ё.; Туляганов, Ш.; Вахидова, Р. (2007). Телекоммуникацияларга оид атамалар қисқартмаларининг инглизча-русча-ўзбекча луғати. Tashkent: Фан-техника ва маркетинг тадқиқотлари маркази.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/telekommunikatsiyalarga-oid-atamalar-qisqartmalarining-inglizcha-ruscha-ozbekcha-lugati/", "page": "247"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "office document architecture архитектура офисной документации офис ҳужжатларининг архитектураси", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ODA", "raw_meaning": "office document architecture архитектура офисной документации офис ҳужжатларининг архитектураси"}}]}