{"headword": "ОБЪЕКТ РАЗРАБОТКИ — Ишлаш объекти", "key": "obekt razrabotki ishlash obekti", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "325"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "ягона қудуқлар системаси билан бурғилаш ва ишлатиш учун геологик-техник шароитлар ва иқтисодий мулоҳазалар асосида ажратилган коннинг бир ёки бир неча маҳсулдор қатламлари. Агар И.о.га кон майдонидаги ҳамма маҳсулдор қатламлар қўшилса, И.о. ва кон тушунчаси тенг бўлиб қолади. Кўп маҳсулдор қатламларни И.о.га қўшиш метални, қувурларни ва бошқа моддий тежашларга олиб келади. Аммо, қатламлар сонининг ортиши билан ҳар бир қатламдан нефть олиш жараёни технологик нуқтаи назардан мураккаблашади ва айрим ҳолларда нефть бера олишликни кескин камайишига олиб келади. Маҳсулдор қатламларни И.о.га киритишда (ажратишда) қуйидагиларни инобатга олиш керак: коллектор-тоғ жинсларининг геологик-физик хусусиятлари (планда нефтлилик майдонларининг мос тушуши, маҳсулдорлиги, қатлам босими ва б.); нефтнинг, сувни ва газни физик- кимёвий хусусиятлари (нефтни компонент таркиби, нефтнинг қовушқоқлиги ва б.); углеводородларни фазовий ҳолати ва қатламларнинг режими; қудуқларнинг ишлатиш техникаси ва технологияси.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ОБЪЕКТ РАЗРАБОТКИ — Ишлаш объекти", "raw_meaning": "ягона қудуқлар системаси билан бурғилаш ва ишлатиш учун геологик-техник шароитлар ва иқтисодий мулоҳазалар асосида ажратилган коннинг бир ёки бир неча маҳсулдор қатламлари. Агар И.о.га кон майдонидаги ҳамма маҳсулдор қатламлар қўшилса, И.о. ва кон тушунчаси тенг бўлиб қолади. Кўп маҳсулдор қатламларни И.о.га қўшиш метални, қувурларни ва бошқа моддий тежашларга олиб келади. Аммо, қатламлар сонининг ортиши билан ҳар бир қатламдан нефть олиш жараёни технологик нуқтаи назардан мураккаблашади ва айрим ҳолларда нефть бера олишликни кескин камайишига олиб келади. Маҳсулдор қатламларни И.о.га киритишда (ажратишда) қуйидагиларни инобатга олиш керак: коллектор-тоғ жинсларининг геологик-физик хусусиятлари (планда нефтлилик майдонларининг мос тушуши, маҳсулдорлиги, қатлам босими ва б.); нефтнинг, сувни ва газни физик- кимёвий хусусиятлари (нефтни компонент таркиби, нефтнинг қовушқоқлиги ва б.); углеводородларни фазовий ҳолати ва қатламларнинг режими; қудуқларнинг ишлатиш техникаси ва технологияси."}}]}