{"headword": "NEFTEVЫTESNYAYUSHCHEE DEYSTVIE VODЫ — Suvning neftni siqib chiqarishi", "key": "neftev tesnyayushchee deystvie vod suvning neftni siqib chiqarishi", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "314"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "қатламга ҳайдалаётган сувнинг ғовак, ковак ва дарзликлардан нефтни самарали сиқиб чиқариши. Нефть конларини ишлаш амалиётида қатламдан нефтни сув ёрдамида сиқиб чиқариш кенг қўлланилади. Қатламда сувни ҳаракатланишига у сиқиб чиқараётган нефть таъсир қилади. Бундай таъсир сув ва нефть қовушқоқлигидаги фарқидан келиб чиқади. Қатламда нефть сиқиб чиқарилаётган ва сув ҳаракатланаётган областлар юзага келади. Улар бир-биридан ҳаракатдаги сув-нефть туташ юзаси билан ажралиб туради. Нефть қовушқоқлиги юқори бўлган жойларда уюм ўлчами тутқич ўлчамига нисбатан кичик ва қудуқ диаметри катта бўлганда нефтни сув билан сиқиб чиқариш тезлиги ошади. Нефть сиқиб чиқарилишидан бўшаб қолган ғовакларга кириб келаётган сув ғовак каналлари деворига ёпишиб олган нефть компонентларидан юзага келадиган қўшимча қаршиликка дучор бўлади. Бу ўз навбатида сув сизишини пасайтиради. Қатламда нефтнинг сизиши ва уни қудуққа кириб келиши ундаги эркин газнинг ҳаракатига ҳам боғлиқ. Агар нефтли жинсда бир неча суюқ фаза мавжуд бўлса, у ҳолда суюқлик сизиши мураккаблашади.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "НЕФТЕВЫТЕСНЯЮЩЕЕ ДЕЙСТВИЕ ВОДЫ — Сувнинг нефтни сиқиб чиқариши", "raw_meaning": "қатламга ҳайдалаётган сувнинг ғовак, ковак ва дарзликлардан нефтни самарали сиқиб чиқариши. Нефть конларини ишлаш амалиётида қатламдан нефтни сув ёрдамида сиқиб чиқариш кенг қўлланилади. Қатламда сувни ҳаракатланишига у сиқиб чиқараётган нефть таъсир қилади. Бундай таъсир сув ва нефть қовушқоқлигидаги фарқидан келиб чиқади. Қатламда нефть сиқиб чиқарилаётган ва сув ҳаракатланаётган областлар юзага келади. Улар бир-биридан ҳаракатдаги сув-нефть туташ юзаси билан ажралиб туради. Нефть қовушқоқлиги юқори бўлган жойларда уюм ўлчами тутқич ўлчамига нисбатан кичик ва қудуқ диаметри катта бўлганда нефтни сув билан сиқиб чиқариш тезлиги ошади. Нефть сиқиб чиқарилишидан бўшаб қолган ғовакларга кириб келаётган сув ғовак каналлари деворига ёпишиб олган нефть компонентларидан юзага келадиган қўшимча қаршиликка дучор бўлади. Бу ўз навбатида сув сизишини пасайтиради. Қатламда нефтнинг сизиши ва уни қудуққа кириб келиши ундаги эркин газнинг ҳаракатига ҳам боғлиқ. Агар нефтли жинсда бир неча суюқ фаза мавжуд бўлса, у ҳолда суюқлик сизиши мураккаблашади."}}]}