{"headword": "Мустезад", "key": "mustezad", "entries": [{"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "188"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Klassik sheʼriy shakllardan biri boʻlib, asosan gʻazalga oʻxshab qofiyalanadi. Biroq oʻzining misra tuzilishi jihatidan gʻazaldan farq qiladi, yaʼni har bir misradan soʻng shu misradagi ikki ruknga teng qisqa misra ham keltiriladi va bu qisqa misra gʻazal tartibida butun mustazod davomida mustaqil qofiyalanishga ega boʻladi. Qisqa misralar, odatda, oʻzi ergashib kelgan misradagi fikrni davom ettiradi, taʼkidlaydi va xulosalaydi. Navoiy oʻzining «Mezonul-avzon» asarida mustazod asosan turkiy xalqlar poeziyasidagi sheʼriy shakllardan biri ekanligini va bunday sheʼr maxsus vaznda yaratilishini, oʻziga xos tuzilishga ega ekanligini koʻrsatib oʻtgan. Quyida Navoiyning bir mustazodidan parcha keltiramiz: Bordim bu sahar dayri fano sori urub gom, maxmur shabona, Tortar edi har lahza sabuh ahli ichib jom, noqusi mugʻona. Kim dayri xarobot orakim bor esa maxmur koʻptung dogʻi boʻlduk Ichmakka sabuh ahli bila bodai gulfom bu sori ravona. Mustazod xalq sheʼri zaminida yuzaga kelgan boʻlib, keyinchalik yozma adabiyotga oʻtgan. Oʻzbek klassik shoirlari uning goʻzal namunalarini yaratganlar. Eng koʻp mustazod yaratgan oʻzbek shoiri Mashrabdir. Keyinchalik Ogahiy ijodida mustazodning yangi shakli yuzaga kelgan.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Мустезад", "raw_meaning": "— мустазод. Классик шеърий шакллардан бири бўлиб, асосан ғазалга ўхшаб қофияланади. Бироқ ўзининг мисра тузилиши жиҳатидан ғазалдан фарқ қилади, яъни ҳар бир мисрадан сўнг шу мисрадаги икки рукнга тенг қисқа мисра ҳам келтирилади ва бу қисқа мисра ғазал тартибида бутун мустазод давомида мустақил қофияланишга эга бўлади. Қисқа мисралар, одатда, ўзи эргашиб келган мисрадаги фикрни давом эттиради, таъкидлайди ва хулосалайди. Навоий ўзининг «Мезонул-авзон» асарида мустазод асосан туркий халқлар поэзиясидаги шеърий шакллардан бири эканлигини ва бундай шеър махсус вазнда яратилишини, ўзига хос тузилишга эга эканлигини кўрсатиб ўтган. Қуйида Навоийнинг бир мустазодидан парча келтирамиз: Бордим бу саҳар дайри фано сори уруб гом, махмур шабона, Тортар эди ҳар лаҳза сабуҳ аҳли ичиб жом, ноқуси муғона. Ким дайри харобот ораким бор эса махмур кўптунг доғи бўлдук Ичмакка сабуҳ аҳли била бодаи гулфом бу сори равона. Мустазод халқ шеъри заминида юзага келган бўлиб, кейинчалик ёзма адабиётга ўтган. Ўзбек классик шоирлари унинг гўзал намуналарини яратганлар. Энг кўп мустазод яратган ўзбек шоири Машрабдир. Кейинчалик Огаҳий ижодида мустазоднинг янги шакли юзага келган."}}]}