{"headword": "Мифологическая школа", "key": "mifologicheskaya shkola", "entries": [{"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "180"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Gʻarbiy Yevropa va rus adabiyotshunosligi hamda folkloristikasida XIX asrda yuzaga kelgan oqim boʻlib, uning tarafdorlari xalq ijodining eng qadimgi asoslari mifologiya va dinga borib taqaladi deb hisoblaydilar. Jumladan, ularning fikricha, xalq eposi xudolar haqidagi miflardan kelib chiqqan emish. Mifologiya maktabi asosan XIX asrning birinchi yarmida Germaniyada yuzaga keldi. Uning asoschisi aka-uka Vilgelm (1786—1859) hamda Yakob (1785—1863) Grimmlardir. Ularning «Nemis mifologiyasi» kitobida mifologik maktabning nazariy asoslari bayon qilingan. Aka-uka Grimmlar hind-yevropa mifologiyasi qadimiy bir negizga borib taqaladi, deb faraz qiladilar va hind-yevropa xalqlari miflarini qiyosiy oʻrganadilar. Keyinchalik Germaniyada A. Kun, V. Shvars, V. Manngardt; Fransiyada M. Breal; Angliyada M. Myuller; Rossiyada F. I. Buslayev, A. N. Afanasev, O. F. Miller, A. A. Potebnya mifologik maktab qarashlarini rivojlantirdi. Mifologik maktab tarafdorlari oʻzlarining siyosiy va falsafiy qarashlari bilan revolyutsion-demokratlardan uzoq edilar. Shuning uchun ularning asarlarida oʻtmish ideallashtirilar, xalq ijodidagi mifologik motivlar yuksak qadrlanar edi. Mifologik maktab vakillarining ojiz tomonlari N. G. Chernishevskiy, N. A. Dobrolyubov, M. Ye. Saltikov-Shedrinlar tomonidan tanqid qilingan. XIX asrning 70- yillarida F. I. Buslayev va A. A. Potebnyalar oʻzlarining mifologik nazariyalaridan asta-sekin chekina boshladilar. Mifologik maktabning birdan bir katta xizmati shundaki, ularning tashabbusi bilan koʻpgina xalq ijodi asarlari toʻplamlari yuzaga keldi. Masalan: nemis xalq ertaklari aka-uka Grimmlar tomonidan, rus xalq ertaklari esa A. N. Afanasev tomoni-", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Мифологическая школа", "raw_meaning": "мифология мактаби. Ғарбий Европа ва рус адабиётшунослиги ҳамда фольклористикасида XIX асрда юзага келган оқим бўлиб, унинг тарафдорлари халқ ижодининг энг қадимги асослари мифология ва динга бориб тақалади деб ҳисоблайдилар. Жумладан, уларнинг фикрича, халқ эпоси худолар ҳақидаги мифлардан келиб чиққан эмиш. Мифология мактаби асосан XIX асрнинг биринчи ярмида Германияда юзага келди. Унинг асосчиси ака-ука Вильгельм (1786—1859) ҳамда Якоб (1785—1863) Гриммлардир. Уларнинг «Немис мифологияси» китобида мифологик мактабнинг назарий асослари баён қилинган. Ака-ука Гриммлар ҳинд-европа мифологияси қадимий бир негизга бориб тақалади, деб фараз қиладилар ва ҳинд-европа халқлари мифларини қиёсий ўрганадилар. Кейинчалик Германияда А. Кун, В. Шварц, В. Маннгардт; Францияда М. Бреаль; Англияда М. Мюллер; Россияда Ф. И. Буслаев, А. Н. Афанасьев, О. Ф. Миллер, А. А. Потебня мифологик мактаб қарашларини ривожлантирди. Мифологик мактаб тарафдорлари ўзларининг сиёсий ва фалсафий қарашлари билан революцион-демократлардан узоқ эдилар. Шунинг учун уларнинг асарларида ўтмиш идеаллаштирилар, халқ ижодидаги мифологик мотивлар юксак қадрланар эди. Мифологик мактаб вакилларининг ожиз томонлари Н. Г. Чернишевский, Н. А. Добролюбов, М. Е. Салтиков-Щедринлар томонидан танқид қилинган. XIX асрнинг 70- йилларида Ф. И. Буслаев ва А. А. Потебнялар ўзларининг мифологик назарияларидан аста-секин чекина бошладилар. Мифологик мактабнинг бирдан-бир катта хизмати шундаки, уларнинг ташаббуси билан кўпгина халқ ижоди асарлари тўпламлари юзага келди. Масалан: немис халқ эртаклари ака-ука Гриммлар томонидан, рус халқ эртаклари эса А. Н. Афанасьев томони-"}}]}