{"headword": "МЕЖПЛАСТОВАЯ БЕЗНАПОРНАЯ ВОДА", "key": "mejplastovaya beznapornaya voda", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "285"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Қатламлараро босимсиз сув — сув ўтказмайдиган икки қатлам орасига жойлашган сув сингийдиган қатламда сув тўпланишидан ҳосил бўлган ер ости суви. Улар босимсиз ёки босимли бўлади. Қ.б.с. ер юзасидан иккинчи, учинчи ва ҳ.к. бўлиб жойлашган сув ўтказмайдиган қатламлар орасидаги жинсларда ҳосил бўлиб, доимо грунт сувларининг остида учрайди. Бундай сувлар сув сақловчи жинсларнинг ғовак ва бўшлиқларини тўлиқ тўлдира олмайди, чунки улар дарё водийлари, жарликлар, даралар билан кесишган бўлади. Шу жойдан ер ости сувлари ер юзасига булоқ кўринишида чиқади ва оқар сувларга қўшилади. Сувнинг ер юзасига чиққан жойлари бўшалиш области деб аталади. Қ.б.с.ларнинг таъминланиш области сув сингувчи қатламнинг ер юзасига чиққан қисмига тўғри келади. Бундай сувлар оқими грунт сувлари оқимига ўхшаш бўлади.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "МЕЖПЛАСТОВАЯ БЕЗНАПОРНАЯ ВОДА", "raw_meaning": "Қатламлараро босимсиз сув — сув ўтказмайдиган икки қатлам орасига жойлашган сув сингийдиган қатламда сув тўпланишидан ҳосил бўлган ер ости суви. Улар босимсиз ёки босимли бўлади. Қ.б.с. ер юзасидан иккинчи, учинчи ва ҳ.к. бўлиб жойлашган сув ўтказмайдиган қатламлар орасидаги жинсларда ҳосил бўлиб, доимо грунт сувларининг остида учрайди. Бундай сувлар сув сақловчи жинсларнинг ғовак ва бўшлиқларини тўлиқ тўлдира олмайди, чунки улар дарё водийлари, жарликлар, даралар билан кесишган бўлади. Шу жойдан ер ости сувлари ер юзасига булоқ кўринишида чиқади ва оқар сувларга қўшилади. Сувнинг ер юзасига чиққан жойлари бўшалиш области деб аталади. Қ.б.с.ларнинг таъминланиш области сув сингувчи қатламнинг ер юзасига чиққан қисмига тўғри келади. Бундай сувлар оқими грунт сувлари оқимига ўхшаш бўлади."}}]}