manner [ʼmænə] n
инглизчаmanner [ʼmænə] n
- 1. усул, ё'син, тарз; иш тарзи, усули; ин тҳис маннер, ин суч а маннер шундай қилиб, шу тарзда; ин тҳе саме маннер ас... каби бир ё'синда; 2. ҳаракат (муомала) тарзи; то лике смб.'с маннер оф реадинг (актинг) бирор кимсанинг о'қиш (ижро этиш) тарзини ёқтирмоқ; ҳе ҳас а странге маннер оф спеакинг унинг гапириши қизиқ; у г'alati gapiradi 1. способ, метод; образ действия; in this manner, in such a manner таким образом; in the same manner as... таким же образом, как...; 2. манера; поведение; to like smb.'s manner of reading (acting) любить чью-л. манеру читать (играть); he has a strange manner of speaking у него странная манера говорить