{"headword": "kompyuter", "key": "kompyuter", "entries": [{"dictionary": {"name": "Izohli lugʻat", "title": "Oʻzbek tilining izohli lugʻati", "kind": "Izohli", "imprint": "Oʻzbek tilining izohli lugʻati, A. Madvaliyev, D. Xudayberganova (tahrir ostida), Toshkent, Gʻafur Gʻulom nomidagi nashriyot-matbaa ijodiy uyi, 2022", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/ozbek-tilining-izohli-lugati/", "page": ""}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Murakkab qurilmaga ega boʻlgan elektron hisoblash mashinasi.", "examples": [{"text": "Tigʻiz va gʻoyat masʼuliyatli uchastkalarda kompyuter va avtomatlar keng joriy etilyapti.", "source": "Gazetadan"}]}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"source_url": "https://izoh.uz/word/kompyuter"}}, {"dictionary": {"name": "Inglizcha-oʻzbekcha, oʻzbekcha-inglizcha lugʻat", "title": "ENGLISH-UZBEK UZBEK ENGLISH DICTIONARY / INGLIZCHA-O'ZBEKCHA O'ZBEKCHA-INGLIZCHA LUG'AT", "kind": "Tarjima", "imprint": "Matisayev, G'anisher (2019). ENGLISH-UZBEK UZBEK ENGLISH DICTIONARY / INGLIZCHA-O'ZBEKCHA O'ZBEKCHA-INGLIZCHA LUG'AT. Tashkent: Book Media Nashr.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/english-uzbek-uzbek-english-dictionary-inglizcha-ozbekcha-ozbekcha-inglizcha-lugat/", "page": "524"}, "pos": "n", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "kompyuter", "raw_meaning": "n computer; ~ sistemasi computer system"}}, {"dictionary": {"name": "Oʻzbekcha-nemischa lugʻat", "title": "USBEKISCH-DEUTSCHES WÖRTERBUCH O'ZBEKCHA-NEMISCHA LUG'AT", "kind": "Tarjima", "imprint": "Karimov, Shavkat; Ismoilov, Yusuf (2011). USBEKISCH-DEUTSCHES WÖRTERBUCH O'ZBEKCHA-NEMISCHA LUG'AT. Tashkent: Nihol» nashriyoti.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/usbekisch-deutsches-worterbuch-ozbekcha-nemischa-lugat/", "page": "92"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "kompyuter", "raw_meaning": "Computer [-pjuter] m"}}, {"dictionary": {"name": "Oʻzbekcha-arabcha-ruscha-inglizcha oʻquv lugʻati", "title": "ҲАММАБОП ЎЗБЕКЧА – АРАБЧА – РУСЧА – ИНГЛИЗЧА ЎҚУВ ЛУҒАТИ", "kind": "Tarjima", "imprint": "Сулаймонов, Мўминжон; Раҳматуллаев, Юнусхон; Ғойиббоева, Райҳоной; Сулаймонова, Хулкарой (2021). ҲАММАБОП ЎЗБЕКЧА – АРАБЧА – РУСЧА – ИНГЛИЗЧА ЎҚУВ ЛУҒАТИ. Tashkent: Nodirabegim.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/hammabop-ozbekcha-arabcha-ruscha-inglizcha-oquv-lugati/", "page": "40"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "كمبيوتر", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "компьютер", "raw_meaning": "كمبيوتر kambyuutir компьютер Computer"}}, {"dictionary": {"name": "Axborot-kommunikatsiya texnologiyalari izohli lugʻati", "title": "Ахборот-Коммуникация Технологиялари Изоҳли Луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Амиров, Д.М.; Атаджанов, А.Ю.; Атаджанов, Д.Ю.; Ибрагимов, Д.А.; Раҳимжонов, З.Ё.; Саидхўжаев, С.С. (2010). Ахборот-Коммуникация Технологиялари Изоҳли Луғати. Tashkent: БМТТДнинг Ўзбекистондаги ваколатхонаси.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/axborot-kommunikatsiya-texnologiyalari-izohli-lugati/", "page": "115"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "ингл: computer рус: компьютер Ҳисобларни бажариш, шу жумладан электрон шаклдаги ахборотни олдиндан белгиланган алгоритм бўйича қабул қилиш, қайта ишлаш, сақлаш учун мўлжалланган машина. Компьютер сўзи инглиз тилидаги to compute, computer, сўзларининг ҳосиласи бўлиб, улар “ҳисоблаш”, “ҳисоблагич” деб таржима қилинади. Дастлаб инглиз тилида бу сўз, механик қурилмани жалб қилиб ёки унинг кўмагисиз арифметик ҳисобларни бажарадиган инсонни англатган. Кейинчалик унинг маъноси машиналарнинг ўзига кўчирилди, бироқ, замонавий компьютерлар математика билан бевосита боғлиқ бўлмаган кўплаб масалаларни ҳам бажарадилар. ХХ асрнинг 90-йилларидан бошлаб, компьютер атамаси электрон ҳисоблаш машиналари (ЭҲМ) атамасини амалда сиқиб чиқарди. Компьютер қуйидаги асосий блоклардан иборат: - асосий хотира; - процессор; - ташқи қурилмалар. Компьютернинг ҳамма блоклари ўзаро тизим магистрали (шинаси) билан боғланган. Унинг ўзаги бўлиб, битта процессор ёки процессорлар гуруҳи ҳисобланади. Улар, кеш-хотира ёки тезкор хотира билан бевосита ўзаро ишлайди ва контроллерлар ёрдамида ташқи қурилмаларга шу жумладан, ташқи хотира қурилмаларига ва киритиш-чиқариш қурилмаларига уланиши мумкин. Маълумотларни киритиш учун клавиатура, сканерлар ва ҳ.к. лар ишлатилади. Маълумотлар экранга, принтерларга, радиокарнайлар ва бошқа қурилмаларга чиқарилади. Компьютер ишини операцион тизим бошқаради. Биринчи – Z1 ва Z3 – дастурланадиган компьютерларни немис муҳандиси Конрад Цузе (Konrad Zuse) 1938 ва 1941 йилларда яратган.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "компьютер", "raw_meaning": "ингл: computer рус: компьютер Ҳисобларни бажариш, шу жумладан электрон шаклдаги ахборотни олдиндан белгиланган алгоритм бўйича қабул қилиш, қайта ишлаш, сақлаш учун мўлжалланган машина. Компьютер сўзи инглиз тилидаги to compute, computer, сўзларининг ҳосиласи бўлиб, улар “ҳисоблаш”, “ҳисоблагич” деб таржима қилинади. Дастлаб инглиз тилида бу сўз, механик қурилмани жалб қилиб ёки унинг кўмагисиз арифметик ҳисобларни бажарадиган инсонни англатган. Кейинчалик унинг маъноси машиналарнинг ўзига кўчирилди, бироқ, замонавий компьютерлар математика билан бевосита боғлиқ бўлмаган кўплаб масалаларни ҳам бажарадилар. ХХ асрнинг 90-йилларидан бошлаб, компьютер атамаси электрон ҳисоблаш машиналари (ЭҲМ) атамасини амалда сиқиб чиқарди. Компьютер қуйидаги асосий блоклардан иборат: - асосий хотира; - процессор; - ташқи қурилмалар. Компьютернинг ҳамма блоклари ўзаро тизим магистрали (шинаси) билан боғланган. Унинг ўзаги бўлиб, битта процессор ёки процессорлар гуруҳи ҳисобланади. Улар, кеш-хотира ёки тезкор хотира билан бевосита ўзаро ишлайди ва контроллерлар ёрдамида ташқи қурилмаларга шу жумладан, ташқи хотира қурилмаларига ва киритиш-чиқариш қурилмаларига уланиши мумкин. Маълумотларни киритиш учун клавиатура, сканерлар ва ҳ.к. лар ишлатилади. Маълумотлар экранга, принтерларга, радиокарнайлар ва бошқа қурилмаларга чиқарилади. Компьютер ишини операцион тизим бошқаради. Биринчи – Z1 ва Z3 – дастурланадиган компьютерларни немис муҳандиси Конрад Цузе (Konrad Zuse) 1938 ва 1941 йилларда яратган."}}]}