{"headword": "idioma", "key": "idioma", "entries": [{"dictionary": {"name": "Oʻzbekcha-nemischa lugʻat", "title": "USBEKISCH-DEUTSCHES WÖRTERBUCH O'ZBEKCHA-NEMISCHA LUG'AT", "kind": "Tarjima", "imprint": "Karimov, Shavkat; Ismoilov, Yusuf (2011). USBEKISCH-DEUTSCHES WÖRTERBUCH O'ZBEKCHA-NEMISCHA LUG'AT. Tashkent: Nihol» nashriyoti.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/usbekisch-deutsches-worterbuch-ozbekcha-nemischa-lugat/", "page": "68"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "ling. Idiom n, idiomatischer Ausdruck", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "idioma", "raw_meaning": "ling. Idiom n, idiomatischer Ausdruck"}}, {"dictionary": {"name": "Adabiyotshunoslik terminlarining izohli lugʻati", "title": "Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Хотамов, Н.; Саримсоқов, Б. (1979). Адабиётшунослик терминларининг русча-ўзбекча изоҳли луғати. Tashkent: Ўқитувчи.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/adabiyotshunoslik-terminlarining-ruscha-ozbekcha-izohli-lugati/", "page": "113"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "(гр. idioma — ўзига хослик, хусусият сўзидан) — идиома. Одатда, бирор миллий тилга хос, лекин бошқа тилларга айнан таржима қилиб бўлмайдиган турғун ифода ёки ибора. Идиомаларнинг умумий маъносини улар таркибидаги сўзларнинг маъноларини таҳлил қилиш орқали англаб бўлмайди. Идиомалар, одатда, кўчма маъно ташийдилар. Масалан, семизликни қўй кўтарар, ҳаёти қил устида турибди ва ҳ. к. Идиомалар бадиий адабиётда образлиликни ташкил этувчи асосий тил воситаларидан бўлиб, улар асарда кесатиқ, қочириқ маъноларини ифодалайдилар. Бадиий асарлар таржимасида бундай иборалар ўрнига таржима қилинаётган тилдаги эквивалентлари топиб қўйилади. Бошқа тилда идиоманинг мазмунини англатувчи ибора топилмаса, ўша ибора айнан берилиб, саҳифа остида унинг маъноси тушунтирилади ёки мазмуни таржима қилинади. Тилшуносликда бундай ибораларни текширувчи соҳа идиоматика деб юритилади.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Идиома", "raw_meaning": "(гр. idioma — ўзига хослик, хусусият сўзидан) — идиома. Одатда, бирор миллий тилга хос, лекин бошқа тилларга айнан таржима қилиб бўлмайдиган турғун ифода ёки ибора. Идиомаларнинг умумий маъносини улар таркибидаги сўзларнинг маъноларини таҳлил қилиш орқали англаб бўлмайди. Идиомалар, одатда, кўчма маъно ташийдилар. Масалан, семизликни қўй кўтарар, ҳаёти қил устида турибди ва ҳ. к. Идиомалар бадиий адабиётда образлиликни ташкил этувчи асосий тил воситаларидан бўлиб, улар асарда кесатиқ, қочириқ маъноларини ифодалайдилар. Бадиий асарлар таржимасида бундай иборалар ўрнига таржима қилинаётган тилдаги эквивалентлари топиб қўйилади. Бошқа тилда идиоманинг мазмунини англатувчи ибора топилмаса, ўша ибора айнан берилиб, саҳифа остида унинг маъноси тушунтирилади ёки мазмуни таржима қилинади. Тилшуносликда бундай ибораларни текширувчи соҳа идиоматика деб юритилади."}}]}