{"headword": "ГИДРАТООБРАЗОВАНИЕ", "key": "gidratoobrazovanie", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "94"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Гидрат ҳосил бўлиши — маълум температура ва босимда газ ёки тез қайнайдиган суюқлик молекулаларни сув молекулаларининг кристалл панжараси бўшлиқларига кириб бориб кристаллогидрат ёки «қаттиқ газ» ҳосил қилиши. Гелий, водород ва неон гидрат ҳосил қилмайди. Газ гидратларининг ташқи кўриниши муз ёки қорга ўхшаш, зичлиги 0,88 (пропан учун) дан 1,02—1,03 г/см³ (кислород ва азот учун)гача. Гидрат ҳосил бўлишининг критик температураси (0°), метан учун 21,5; n-бутан — 1,0. Пентанлардан бошлаб углеводородлар гидрат ҳосил қилмайди. Температуранинг ошиши ёки босимнинг камайишида гидратлар газ ва сувга парчаланади. Турли газ гидратларининг зичлиги 0,8 дан 1,8 г/см³ гача. Табиий газлар гидратларининг зичлиги 0,9—1,1 г/см³. Гидратдаги газнинг миқдори гидратнинг молекуляр массасига боғлиқ (Г.2-расм). Газнинг минимал миқдори пропан ва изобутан (70 см³/см³), энг кўпи метан (180 см³/см³ дан кўпроқ) гидратларида учрайди.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ГИДРАТООБРАЗОВАНИЕ", "raw_meaning": "Гидрат ҳосил бўлиши — маълум температура ва босимда газ ёки тез қайнайдиган суюқлик молекулаларни сув молекулаларининг кристалл панжараси бўшлиқларига кириб бориб кристаллогидрат ёки «қаттиқ газ» ҳосил қилиши. Гелий, водород ва неон гидрат ҳосил қилмайди. Газ гидратларининг ташқи кўриниши муз ёки қорга ўхшаш, зичлиги 0,88 (пропан учун) дан 1,02—1,03 г/см³ (кислород ва азот учун)гача. Гидрат ҳосил бўлишининг критик температураси (0°), метан учун 21,5; n-бутан — 1,0. Пентанлардан бошлаб углеводородлар гидрат ҳосил қилмайди. Температуранинг ошиши ёки босимнинг камайишида гидратлар газ ва сувга парчаланади. Турли газ гидратларининг зичлиги 0,8 дан 1,8 г/см³ гача. Табиий газлар гидратларининг зичлиги 0,9—1,1 г/см³. Гидратдаги газнинг миқдори гидратнинг молекуляр массасига боғлиқ (Г.2-расм). Газнинг минимал миқдори пропан ва изобутан (70 см³/см³), энг кўпи метан (180 см³/см³ дан кўпроқ) гидратларида учрайди."}}]}