{"headword": "Фитоценоз", "key": "fitotsenoz", "entries": [{"dictionary": {"name": "Biologiyadan ruscha-oʻzbekcha izohli lugʻat", "title": "БИОЛОГИЯДАН РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ИЗОҲЛИ ЛУҒАТ", "kind": "Terminologik", "imprint": "Зикирёев, Абдукарим (1993). БИОЛОГИЯДАН РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ИЗОҲЛИ ЛУҒАТ. Tashkent: Қомуслар Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/biologiyadan-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "142"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Фитоценоз, ўсимликлар уюшмаси (қавми) — маълум ҳудуднинг бир хил қисмида бир-бирига мослашган ҳолда яшовчи ўсимликларнинг табиий гуруҳи. Бу уюшмалар тегишли шароитларда пайдо бўлиши ва доимий таркиби билан характерланади.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Фитоценоз", "raw_meaning": "Фитоценоз, ўсимликлар уюшмаси (қавми) — маълум ҳудуднинг бир хил қисмида бир-бирига мослашган ҳолда яшовчи ўсимликларнинг табиий гуруҳи. Бу уюшмалар тегишли шароитларда пайдо бўлиши ва доимий таркиби билан характерланади."}}, {"dictionary": {"name": "Ekologik izohli lugʻat", "title": "Ўзбекча-русча-инглизча экологик изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Алихонов, Б.; Самойлов, С.; Ибрагимов, Р. (2004). Ўзбекча-русча-инглизча экологик изоҳли луғат. Tashkent: Chinor ENK.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/ozbekcha-ruscha-inglizcha-ekologik-izohli-lugat/", "page": "102"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "[юн. phyton – ўсимлик ва koinos – умумий] – Ер юзасининг бир турдаги ҳудудини эгаллаган, муайян таркиб, тузилиш, бичим ҳамда ўсимликларнинг бир-бирига бўлгани каби, уларни ўраб турган муҳит билан муносабатларини ифодалайдиган (тавсифлайдиган) ўсимликлар мажмуи.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Фитоценоз", "raw_meaning": "[юн. phyton – ўсимлик ва koinos – умумий] – Ер юзасининг бир турдаги ҳудудини эгаллаган, муайян таркиб, тузилиш, бичим ҳамда ўсимликларнинг бир-бирига бўлгани каби, уларни ўраб турган муҳит билан муносабатларини ифодалайдиган (тавсифлайдиган) ўсимликлар мажмуи."}}]}