{"headword": "DOLOTA UDARNOGO BURENIYA — Zarbali burgʻilash dolotasi", "key": "dolota udarnogo bureniya zarbali burgilash dolotasi", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "157"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "жинсларни майдалайдиган энг оддий долото. Ҳозир зарбли долоталар нефть ва газ қудуқларини бурғилашда кам ишлатилади. Маҳсулдор қатламларни очишда, харсангтош-шағалли тиқинларни бурғилашда, алоҳида харсангтош билан қудуқ танаси тўсилиб қўйилганда қўшимча ускуна ҳолида қўлланилади. Ер ости сувларини қидириб топиш учун қудуқ кавланганда, инженерлик-геологик, разведка, портлатиш ва б. қудуқларни бурғилашда З.б.д. кўпроқ ишлатилади. Тўрт турда тайёрланади: силлиқловчи, ясси, икки тавроли (кесими «Т» ҳарфи шаклида) ва крестли. Ҳаммаси углеродли пўлатдан тайёрланиб кейинчалик тобланади. Массасининг катталиги ва узунчоқ шакли билан ажралиб туради. Бир-биридан ташқи кўриниши ва кўндаланг кесимининг шакли билан фарқланади.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ДОЛОТА УДАРНОГО БУРЕНИЯ — Зарбали бурғилаш долотаси", "raw_meaning": "жинсларни майдалайдиган энг оддий долото. Ҳозир зарбли долоталар нефть ва газ қудуқларини бурғилашда кам ишлатилади. Маҳсулдор қатламларни очишда, харсангтош-шағалли тиқинларни бурғилашда, алоҳида харсангтош билан қудуқ танаси тўсилиб қўйилганда қўшимча ускуна ҳолида қўлланилади. Ер ости сувларини қидириб топиш учун қудуқ кавланганда, инженерлик-геологик, разведка, портлатиш ва б. қудуқларни бурғилашда З.б.д. кўпроқ ишлатилади. Тўрт турда тайёрланади: силлиқловчи, ясси, икки тавроли (кесими «Т» ҳарфи шаклида) ва крестли. Ҳаммаси углеродли пўлатдан тайёрланиб кейинчалик тобланади. Массасининг катталиги ва узунчоқ шакли билан ажралиб туради. Бир-биридан ташқи кўриниши ва кўндаланг кесимининг шакли билан фарқланади."}}]}