{"headword": "ДОЛОТА ОДНОШАРОШЕЧНЫЕ — Бир шарошкали долоталар", "key": "dolota odnosharoshechn e bir sharoshkali dolotalar", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Terminologik", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "154"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Д.Зублин томонидан (1930) ишлаб чиқарилган, тайёрланган ва АҚШда синалган. Кейинчалик Д.Зубин долотасидан кескин фарқланадиган бир шарошкали долоталар А.В.Зубарев раҳбарлигида Шимолий Кавказ илмий тадқиқот — лойиҳа нефть институти олимлари томонидан яратилди. Долоталарнинг ҳаммаси бир синф ва турга тааллуқли бўлиб ўртача қаттиқликдаги, асосан, карбонат, мўрт жинслар — доломит, конгломерат, оҳактошлар ва б. учун мўлжалланган. Конструкция хусусиятларига кўра, Б.ш.д. нинг асосий бўлими ариқчали, узунасига ва ҳалқасимон ариқчали, пастки томонидан ювадиган ва конуссимон тишли модификацияларга бўлинади (Д.7-расм). Б.ш.д. қобиққа уланувчи бурги учи, паррак ва сферик шарошкадан иборат. Ювадиган мосламанинг икки боши", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "ДОЛОТА ОДНОШАРОШЕЧНЫЕ — Бир шарошкали долоталар", "raw_meaning": "Д.Зублин томонидан (1930) ишлаб чиқарилган, тайёрланган ва АҚШда синалган. Кейинчалик Д.Зубин долотасидан кескин фарқланадиган бир шарошкали долоталар А.В.Зубарев раҳбарлигида Шимолий Кавказ илмий тадқиқот — лойиҳа нефть институти олимлари томонидан яратилди. Долоталарнинг ҳаммаси бир синф ва турга тааллуқли бўлиб ўртача қаттиқликдаги, асосан, карбонат, мўрт жинслар — доломит, конгломерат, оҳактошлар ва б. учун мўлжалланган. Конструкция хусусиятларига кўра, Б.ш.д. нинг асосий бўлими ариқчали, узунасига ва ҳалқасимон ариқчали, пастки томонидан ювадиган ва конуссимон тишли модификацияларга бўлинади (Д.7-расм). Б.ш.д. қобиққа уланувчи бурги учи, паррак ва сферик шарошкадан иборат. Ювадиган мосламанинг икки боши"}}]}