{"headword": "BUROVЫE VЫSHKI — Burgʻilash minoralari", "key": "burov e v shki burgilash minoralari", "entries": [{"dictionary": {"name": "Neft va gaz sanoati izohli lugʻati", "title": "НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат", "kind": "Терминологический", "imprint": "Абидов, Асрор Аббосович; Эргашев, Йўлдошбой; Қодиров, Малик Хафизович (2004). НЕФТЬ ВА ГАЗ САНОАТИ русча-ўзбекча изоҳли луғат. Tashkent: Шарқ» нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти.", "url": "https://dev.til.uz/lugatlar/neft-va-gaz-sanoati-ruscha-ozbekcha-izohli-lugat/", "page": "53"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "бурғилаш чоғида долотани алмаштириш, бурғилаш қувурларини кўтариб-тушириш, қудуқ деворларини МҚБ билан жиҳозлаш ва бошқа мақсадларда фойдаланиладиган қурилма. Қудуқлар турига, чуқурлигига ва конструкциясига кўра турли техник параметрли Б.м. мавжуд. Б.м.нинг тури, асосан, қабул қилинган қудуқ конструкциясидан келиб чиққан ҳолда танланади. Қудуқларни бурғилашда А туридаги Б.м. ишлатилади, улар панжара шаклидаги металл конструкцияли уч ва тўртқиррали миноралардан иборат. Асосан крест, қўш крест, учбурчак ёки ярим қийшиқ шаклдаги панжаралар мавжуд. Нефть ва газ қудуқларини бурғилашда башня, А — турларидаги Б.м.ларидан фойдаланилади. Уларнинг ВМ—41—М, ВА—41—125, БМВБ—41—200, В—200—41, ВМД—200, ВБ—53—300, ВБА—53—320, ЗВБ—58—300 турлари мавжуд. Масалан, чуқур қудуқларни бурғилашда кўпроқ ВМ—41—М ва ВБ—53—300 туридаги бурғилаш миноралари ишлатилади. ВМ—41—М туридаги Б.м. билан ишлаганда свечаларнинг узунлиги 24—25 м, ВБ—53—300 билан ишлаганда 24—25 м ва 36—37 м бўлиши мумкин.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "БУРОВЫЕ ВЫШКИ — Бурғилаш миноралари", "raw_meaning": "бурғилаш чоғида долотани алмаштириш, бурғилаш қувурларини кўтариб-тушириш, қудуқ деворларини МҚБ билан жиҳозлаш ва бошқа мақсадларда фойдаланиладиган қурилма. Қудуқлар турига, чуқурлигига ва конструкциясига кўра турли техник параметрли Б.м. мавжуд. Б.м.нинг тури, асосан, қабул қилинган қудуқ конструкциясидан келиб чиққан ҳолда танланади. Қудуқларни бурғилашда А туридаги Б.м. ишлатилади, улар панжара шаклидаги металл конструкцияли уч ва тўртқиррали миноралардан иборат. Асосан крест, қўш крест, учбурчак ёки ярим қийшиқ шаклдаги панжаралар мавжуд. Нефть ва газ қудуқларини бурғилашда башня, А — турларидаги Б.м.ларидан фойдаланилади. Уларнинг ВМ—41—М, ВА—41—125, БМВБ—41—200, В—200—41, ВМД—200, ВБ—53—300, ВБА—53—320, ЗВБ—58—300 турлари мавжуд. Масалан, чуқур қудуқларни бурғилашда кўпроқ ВМ—41—М ва ВБ—53—300 туридаги бурғилаш миноралари ишлатилади. ВМ—41—М туридаги Б.м. билан ишлаганда свечаларнинг узунлиги 24—25 м, ВБ—53—300 билан ишлаганда 24—25 м ва 36—37 м бўлиши мумкин."}}]}