{"headword": "Afaziya", "key": "afaziya", "entries": [{"dictionary": {"title": "QARAQALPAQSHA – ÓZBEKSHE – QAZAQSHA – TÚRKMENSHE – RUSSHA LINGVISTIKALÍQ TERMINLER SÓZLIGI", "kind": "Terminologik", "imprint": "Allambergenova, Nigora Gúlmurzaevna (2022). QARAQALPAQSHA – ÓZBEKSHE – QAZAQSHA – TÚRKMENSHE – RUSSHA LINGVISTIKALÍQ TERMINLER SÓZLIGI. Nukus: NUR TURAN PRINT.", "page": "6"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "Afaziya Afaziya Афазия Afaziya Афазия", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "Afaziya", "raw_meaning": "Afaziya Afaziya Афазия Afaziya Афазия"}}, {"dictionary": {"title": "РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ПСИХОЛОГИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ", "kind": "Terminologik", "imprint": "Турғунов, Қ. (1975). РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ПСИХОЛОГИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ. Tashkent: Ўқитувчи» нашриёти.", "page": "22"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "(юнон. а — инкор юкламаси, phasia — нутқ) — афазия, бош мия қобиғининг айрим қисмларининг зарарланиши натижасида нутқнинг қисман ёки тўлиқ издан чиқишидан иборат психопатологик нуқсон. А. беш турли бўлади: динамик А., эфферент мотор А., афферент мотор А., семантик А., сензор А. Динамик А. жумла тузиш қобилиятининг издан чиқиши билан боғлиқдир. Эфферент мотор А. гапнинг грамматик структурасини туза олмаслик билан характерланади. Афферент мотор А. да аниқ нутқ артикуляцияси издан чиқиб, киши керак товушларни топа олмай қолади. Семантик А.— бунда сўзлар ўртасидаги семантик (мантиқий — грамматик) муносабатларни тушуниш издан чиқиб, сўзларни мантиқий жиҳатдан ўзаро боғлай олмайди. Сензор А.— бунда сўзнинг товуш состави билан унинг аҳамияти ўртасидаги ўзаро боғланиш издан чиққан бўлиб, киши бировларнинг нутқини тўла идрок қила олмайди. Агар А. ҳолати болалик даврда рўй берса, психик тараққиётни маълум даражада секинлаштиради. А. га учраган болаларнинг нутқ малакаларини таркиб топтириш бўйича махсус логопедик машғулотлар олиб борилади (қ. Логопедия).", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "АФАЗИЯ", "raw_meaning": "(юнон. а — инкор юкламаси, phasia — нутқ) — афазия, бош мия қобиғининг айрим қисмларининг зарарланиши натижасида нутқнинг қисман ёки тўлиқ издан чиқишидан иборат психопатологик нуқсон. А. беш турли бўлади: динамик А., эфферент мотор А., афферент мотор А., семантик А., сензор А. Динамик А. жумла тузиш қобилиятининг издан чиқиши билан боғлиқдир. Эфферент мотор А. гапнинг грамматик структурасини туза олмаслик билан характерланади. Афферент мотор А. да аниқ нутқ артикуляцияси издан чиқиб, киши керак товушларни топа олмай қолади. Семантик А.— бунда сўзлар ўртасидаги семантик (мантиқий — грамматик) муносабатларни тушуниш издан чиқиб, сўзларни мантиқий жиҳатдан ўзаро боғлай олмайди. Сензор А.— бунда сўзнинг товуш состави билан унинг аҳамияти ўртасидаги ўзаро боғланиш издан чиққан бўлиб, киши бировларнинг нутқини тўла идрок қила олмайди. Агар А. ҳолати болалик даврда рўй берса, психик тараққиётни маълум даражада секинлаштиради. А. га учраган болаларнинг нутқ малакаларини таркиб топтириш бўйича махсус логопедик машғулотлар олиб борилади (қ. Логопедия)."}}, {"dictionary": {"title": "Русча-латинча-ўзбекча медицина луғати", "kind": "Terminologik", "imprint": "Якубова, С. И.; Тўлаганов, Ф. Ж. (1978). Русча-латинча-ўзбекча медицина луғати. Tashkent: Медицина.", "page": "24"}, "pos": "", "labels": [], "variants": [], "etymology": "", "phraseology": "", "pronunciation": "", "senses": [{"order": 1, "text": "— полная или частичная утрата произвольной речи вследствие поражения головного мозга. — aphasia, ae, f. (гр.). — АФАЗИЯ — бош мия шикастланиши натижасида ихтиёрий нутқнинг тўла ёки қисман йўқолиши.", "examples": []}], "translations": [], "cross_references": [], "extra": {"raw_word": "АФАЗИЯ", "raw_meaning": "— полная или частичная утрата произвольной речи вследствие поражения головного мозга. — aphasia, ae, f. (гр.). — АФАЗИЯ — бош мия шикастланиши натижасида ихтиёрий нутқнинг тўла ёки қисман йўқолиши."}}]}