HAYOT jamgʻarmasining bepul milliy loyihasi

Abiogenez

Абиогенез
3 ta lugʻatda uchraydi JSON Shevalarda
Ўзбекча-русча-инглизча экологик изоҳли луғат 3-bet
  1. [юн. a — инкор маъноси, bios — ҳаёт ва genes — туғилган] — анорганик табиий моддаларнинг аста-секин мураккаблашуви ҳамда тирикликнинг асосий хусусиятларига хос бўлган ва, даставвал, улар яшашининг зарурий шарти бўлган модда алмашиш хусусиятига эга биополимерлар (нуклеин кислоталар, оқсиллар ва б.) пайдо бўлиши йўли билан ҳаётнинг келиб чиқиш жараёни (фаразий). Тақ. Биогенез.

Manba: Алихонов, Б.; Самойлов, С.; Ибрагимов, Р. (2004). Ўзбекча-русча-инглизча экологик изоҳли луғат. Tashkent: Chinor ENK., 3-bet.

БИОЛОГИЯДАН РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ИЗОҲЛИ ЛУҒАТ 4-bet
  1. Абиогенез — тирик организмга хос бўлган органик бирикмаларнинг организмдан ташқарида, ферментлар иштирокисиз анорганик моддалардан ҳосил бўлишини тушунтирувчи назария (қ. Биогенез).

Manba: Зикирёев, Абдукарим (1993). БИОЛОГИЯДАН РУСЧА-ЎЗБЕКЧА ИЗОҲЛИ ЛУҒАТ. Tashkent: Қомуслар Бош таҳририяти., 4-bet.

Русча-латинча-ўзбекча медицина луғати 10-bet
  1. — теория происхождения живых существ из неорганических веществ природы. — abiogenesis, is, f. (гр.); syn. archebiosis seu archegenesis, archigenesis, is, f. — АБИОГЕНЕЗ — тирик мавжудотлар анорганик моддалардан вужудга келади деган назария.

Manba: Якубова, С. И.; Тўлаганов, Ф. Ж. (1978). Русча-латинча-ўзбекча медицина луғати. Tashkent: Медицина., 10-bet.

Maqoladagi xato haqida xabar berish